FOTO: FREEPIK

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji postoji 119 second hand prodavnica, a nezvanično i mnogo više. Samo u centru Beograda u krugu od 100 metara postoje četiri ovake prodavnice.

Advertisements

U njima se može naći polovna roba poznatih marki po veoma povoljnim cenama. Jedna mušterija kaže da je kožnu jaknu kupila za svega 1000 dinara. Zbog veoma niskih cena. second hand radnje povezuju se sa siromaštvom i nižim slojevima društva. Da li je to tako, ispitali smo vlasnika jedne ove radnje na Voždovcu.

Advertisements

„Ovde kupuju pretežno ljudi koji imaju novca. Siromašni i ne ulaze. Očigledno ne znaju šta ovde mogu da nađu. Obrazovan čovek zna da je kupio originalnu Bossovu košulju za 500 dinara. I on zna šta je kupio. Ovaj drugi to ne zna“, kaže vlasnik. Po njegovim rečima, redovne mušterije su lekari, advokati, profesori, umetnici, studenti, kostimografi, novinari pa i estradne ličnosti.

Na Autokomandi otvorena je nova radnja koju, prema rečima prodavačice, posećuju h uglavnom stranci i ljudi koji su putovali po svetu pa znaju šta znači „second hand“. „To znači kvalitet i marka. Ovde možete naći stvari koje su još uvek sa etiketom, ali i dobro očuvane nošene stvari. Provlače se marke i brendovi kao što su: Zara, H&M, Nike, Hugo Boss, Benetton, E Spirit, Versace, Calvin Klein….

Loading...
FOTO: FREEPIK

Naravno, mišljenja o second hand prodavnicama i robi u njima su različita. Student Aleksandar K. kaže da nikada nije posetio ove prodavnice.

„Nikada nisam kupovao polovnu garderobu. Jednostavno ne možeš da znaš ko je nosio to pre tebe. Zamisli nosiš odelo nekog mrtvaca. Ko zna kroz koliko magacina je ta roba prošla, a ne može sve ni da se opere. Stalno imaš osećaj onda da nosiš nešto što je tuđe. Nova garderoba je nova garderoba, makar je kupio kod Kineza.“

Prema prodavcima, različiti su razlozi zašto ljudi imaju averziju prema second hand robi i prodavnicama. Slažu se da većina nije dovoljno informisana o robi. Jedna od njih tu pojavu karakteriše kao “balkanizam”.

Advertisements
Advertisements

„Onaj ide da kupi novu stvar pa makar je dva puta obukao i bacio, ali neće sebi da dopusti da kupi polovnu stvar. Tu je taj strah samo da siromaštvo ne izađe na videlo.“ Ljudi će često doći, kupiti nešto, izaći i nikad ne pomenuti gde su proizvod kupili i po kojoj ceni.

(Izvor: Beograd.in)