Prezime označava poreklo, korene i svako ga dobija kao nasledstvo od predaka rođenjem uz ime. Porodično ime ili prezime nastalo je u 14. veku. U Srbiji su nastala uglavnom tako što se na ime oca, majke ili neku drugu osnovu dodavao nastavak -ić, -ev ili -ov.
Srpska prezimena najčešće su nastajala od imena očeva ali ima i onih poreklom od zanimanja, osobina, nadimaka, mesta porekla itd. Mnogi su morali da menjaju vlastito prezime i uzmu ono koje im sreski načelnik dodeli pri doseljavanju u nove srezove (opštine).
Upotreba prezimena se ustalila tek u 18. veku. Do tada je prošlo kroz nekoliko faza. Prvo se uz ime dodavao naziv plemena, zatim su korišćeni patronimi izvedeni iz imena očeva poput Ivanović od Ivan.
Načini na koji su nastajala su razni, a evo nekih od njih:
1) po ocu (najčešće) – Branković, Nenadović, Vukašinović itd.;
2) po plemenu – Bodrić, Drobnjak, Vasojević itd.;
3) po zvanju – Kapetanović, Popović, Vojvodić itd.;
4) po zanimanju – Čobanović, Kovačević, Zlatarević itd.;
5) po nadimku – Kurjaković, Surla, Zatezalo itd.;
6) po osobinama – Glavonjić, Lepojević, Mudrinić itd.;
7) po mestu porekla – Dobrnjac, Glamočanin, Lučanin itd.
Većina prezimena u Srbiji su potekla od predaka iz 19. veka. Do druge polovine istog veka dešavalo se da u jednoj kući tri generacije imaju različita prezimena jer je većina stanovništva nosila prezime po imenu oca i menjala su sekroz generacije. 1851. knez Aleksandar Karađorđević je doneo ukaz o nepromenljivosti prezimena, čime je u većoj meri zaustavljen proces menjanja istih.
Neki od naših velikana iz istorije su promenili prezimena:
– Knjaz Miloš Obrenović rođen je kao Miloš Teodorović, a 1810. god. uzeo je prezime po imenu svog dede Obrena;
– Naslednici velikog Karađorđa Petrovića danas se prezivaju Karađorđević;
– U daljoj prošlosti, Nemanjići su lozu nazvali po velikom županu Stefanu Nemanji;
– Dalja loza Lazarevića nastala je od kneza Lazara Hrebeljanovića itd…
(Izvor: Beograd.in)