U vreme rata na Kosovu Bratislav Dikić bio je pripadnik prištinskog odreda SAJ-a. U žandarmeriju stupa prvog dana osnivanja 2001. godine, na čijem se čelu nalazio od 2009. do 2013. godine.
General Bratislav Dikić bivši komandant Žandarmerije gostovao je emisiji “Crna hronika” na Kurir televiziji gde je ispričao do detalja svoju priču.
– Malo je u javnosti u tom vremenu bilo informacija o dešavanjima na KiM. Mi koji smo radili u državnim službama, policiji i specijalnim jedinicama smo mnogo više znali jer smo izvršavali te zadatka. Tako da je 1998. godina bila teža od 1999. godine. Teroristička organizacija OVK je već 1997. godine imala svoje formacije i oružje koje je dolazilo iz Albanije – rekao je Dikić.
– Sve se to znalo i videlo. Verujte mi da su oni lojalni građani Albanci prijavljivali policiji šta vide i gde vide. Da vide uniformisana lica sa automatskim naoružanjem, da se prave bunkeri i rovovi oko sela. Država ne reaguje, niko nije reagovao – rekao je Dikić.
– Zatim je bio blokiran put Priština – Peć, mada ni to nije bilo nigde u medijima. Kidnapovali su na tom putu Srbe i Albance i ubijali ih. Tek negde 1997. godine nakon toliko prijava počinju napadi na policiju, vojsku, šumare, poštare i sve državne službenike koji su organi države Srbije – rekao je Dikić.
– Napravljeni su punktovi na nekim delovima teritorije Kosova koji su bili garant građanima koji tu žive. Međutim, oni su bili meta pa su teroristi napadali te punktove. Pa smo stalno imali poginule policajce koje smo izvlačili helikopterom – rekao je Dikić.
Dikić je 2011. godine unapređen u čin generala, dok je iste godine tadašnji načelnik UKP Rodoljub Milović u okviru akcije “sistem” sačinio je službenu belešku da Dikić neovlašćeno prisluškuje svoje najbliže saradnike, ali i sam vrh i tadašnjeg predsednika Borisa Tadića.
– Uspeh se nikako ne prašta. Nakon otkrivanja ratnih zločina i drugih krivičnih dela. Pored žute kuće bila su i Gnjilanska grupa jug Srbije, logor u Breznici za koji sam dobio i orden. Veći sam bio problem, jer sam bio previše uspešan. Pa se izmislila priča da ja prisluškujem celu državu. Jedina istina u tome je da kada sam postao komandant žandarmenije posle dva dana su me obavestili da postoji uređaj u komandi koji može da prisluškuje telefone. Pošto sam ja rekao da nećemo to da radimo jer nismo nadležni i da je nezakonito. Taj sam uređaj predao tada bezbednosno informativnoj agenciji čije dokumentacija postoji – rekao je Dikić.
Protiv odlikovanog generala I “najboljeg srpskog sina” kako su ga njegovi saborci nazivali vodila se medijska kampanja, optuzen je da je vođa najopasnije kriminalne grupe u Srbiji.
Nekoliko meseci kasnije tužilaštvo je odustalo od gonjenja Dikića, njegovog rođenog brata i grupe žandarma usled nedostatka dokaza za bavljenje kriminalom.
Dikić je smenjen, ali istovremeno i unapređen u savetnika tog istog direktora policije Milorada Veljovica. Ubrzo nakon toga profesionalnom vojniku konstatovan je karcinom jezika, posle čega je u dva navrata operisan.
Tokom oporavka nakon teskih operacija generala Dikica hapse u Crnoj Gori pod optužbom da planira državni udar. U samici crnogoskog zatvoru provodi četiri ipo godine.
(Izvor: Kurir)