Fizičko kažnjavanje je uobičajena metoda kojom se kažnjavaju razmažena ili neposlušna deca. To čini čak 4 od 5 roditelja, a 9 od 10 puta to učini majka. Najčešće se koristi metod „po guzi“, ali neki roditelji udare detetu šamar.
Najveći problem je u tome što roditelji veruju da njihova deca neće imati nikakve posledice i da je to za njihovo dobro.
Stručnjaci ističu, a istraživanja pokazuju da je fizičko kažnjavanje veoma štetno i da zapravo ne funkcioniše onako kako roditelji misle. Ovo je 5 najvažnijih stvari zašto ne treba fizički da kažnjavate dete:
Ne pomaže i pogrošava ponašanje deteta
Istraživanja pokazuju da nasilje ne funkcioniše dugoročno kao način disciplinovanja, jer deca moraju da shvate šta je pogrešno u njihovom ponašanju, a ne samo da prestanu.
Da bi prestali sa ružnim ponašanjem, morate da nađete način da shvate zašto je način na koji se ponašaju loš. Nasilje je samo brzi način da trenutno zaustavite nevaljca.
Put prema zlostavljanom detetu
Istraživanja su pokazala da je većina slučajeva zlostavljanja dece počela udaranjem po guzi. Budući da fizičke kazne ne deljuju dugoročno, roditelji vremenom povećavaju količinu sile.
Nasilje stvara budućeg nasilnika
Deca koja su fizički kažnjavana tokom detinjstva sklonija su nasilju nad sopstvenom decom i partnerima, čak imaju i veći rizik da redovno krše zakon.
Roditelji su uzor svojoj deci, pa ako mama ili tata koriste šamare ili udarce za rešavanje sukoba, deca će naučiti da rade isto.
Depresija kod dece
Ako vas partner udaroi, hoćete li još uvek misliti da vas voli? Mališani počinju da sumnjaju u ljubav mame i tate onda kada krenu da ih fizički kažnjavaju. Život deteta vrti se oko roditelja, počinje da se oseća nevoljeno i nije retko da dete počne da pati od kliničke depresije. To kasnije utiče na proces socijalizacije i stvara frustracije kod deteta.
Dete može da se razboli
Ako dete svedoči nasilju, izloženo je stresu koji narušava imunitet. Redovno fizičko kažnjavanje znači redovan stres, koji uništava imuni sistem i dete postaje osetljivije i sve manje otporno.
Šta možete da uradite?
Kad vam nestane strpljenja, ponovo razmislite o svojim očekivanjima i zapitajte se da li je ponašanje vašeg deteta u skladu s njegovim godinama i razvojem.
Na primer, ako dete odbija da vas posluša, izbegnite pretpostavku da ono zna u čemu greši, nego mu objasnite, bez obzira da li je prvi ili 101. put. Deca brzo zaboravljaju.
Ako vaše dete ima napad besa, izdvojite ga na mirno mesto i kada se smiri objasnite mu zbog čega njegovo ponašanje nije primereno. Ako starija deca ne žele da vas slušaju, pronađite način da osete posledice svog ponašanja, a ne bol.
(Izvor: RTL)