Kako sprečiti bolesti srca i koji su to koraci koje treba preduzeti, otkrili su stručnjaci.
Najveći broj pacijenata u Srbiji boluje od srca i prema nekim poslednjim podacima, po bolestima kardiovaskularnog sistema naša zemlja je među vodećim u Evropi. Lekari smatraju da bi preventivni pregledi mogli da promene takvu sliku.
Na 24. Kongresu kardiologa Srbije učestvovalo je više od 900 lekara, medicinskih sestara, tehničara i drugih stručnjaka iz zemlje i inostranstva i većina je istakla da je kod ovog ozbiljnog zdravstvenog problema ključna prevencija. Na Kongresu je navedeno i da u lečenju kardiovaskularnih oboljenja Srbija uspeva da održi korak u najsavremenijim metodama i dostignućima.
“Ako ne izvadimo krv, nećemo znati da li imamo povišene masnoće u krvi, povišen šećer u krvi, ako ne merimo pritisak, nećemo znati koliki nam je pritisak. Pošto upravo ove tri bolesti, to jest riziko faktora su vrlo često asiptomatične”, kaže dr Anastasija Stojšić Milosavljević, predsednica UO Udruženja kardiologa Srbije.
U Evropi prednjačimo i po broju pušača, a faktori rizika su i neadekvatna ishrana, stres i neuredne životne navike.
“Ako dođete, na primer, u Italiju, Francusku, pogledate vidite pun restoran. Oni tačno imaju vreme kad idu da ručaju, kad idu da večeraju. Mi na primer, ja kao čovek koji se bavim ovim, učim od njih, pa kažem stani u 13 časova idem da ručam”, navodi dr Milan A. Nedeljković, počasni predsednik Udruženja kardiologa Srbije.
Medicinska geografija sve više pomaže zdravstvu u otkrivanju i drugih faktora rizika, kao što su klimatske promene i aerozagađenje.
“Što naravno može da se negativno odrazi i na druge različite bolesti, koje se prenose različitim vektorima, govorimo o zaraznim bolestima”, istakao je dr Tin Lukić, vanredni profesor PMF Novi Sad.
“Koje su oaze gde treba pobeći? To su visoravni iznad 500 metara i planine iznad 1.000 metara”, objašnjava prof. dr Aleksandar Valjarević sa Geografskog fakulteta u Beogradu.
(Izvor: Lepa&Srećna)