Dugotrajan umor nije uvek posledica stresa: Kada je važno otići na pregled
Iscrpljenost koja traje nedeljama i otežava svakodnevne aktivnosti zaslužuje lekarsku procenu. Umor može pratiti rak pluća, ali nije pouzdan „prvi simptom“ ove bolesti i sam po sebi ne znači da osoba ima maligno oboljenje.
Nedostatak sna, stres, infekcije i određeni lekovi mogu izazvati osećaj iscrpljenosti. Među mogućim zdravstvenim uzrocima su i anemija, dijabetes, poremećaji rada štitaste žlezde i apneja u snu.
Zbog toga uzrok umora ne treba određivati na osnovu jednog simptoma ili naslova na internetu. Važni su trajanje tegoba, njihovo pogoršavanje i druge promene koje osoba primećuje.
Može li umor biti povezan sa rakom pluća?
Može. Britanska Nacionalna zdravstvena služba, NHS, navodi stalni umor među mogućim simptomima raka pluća. Međutim, ne postoji univerzalan redosled pojavljivanja simptoma.
Kod nekih ljudi bolest u ranoj fazi ne izaziva primetne tegobe. Kod drugih se mogu javiti kašalj, promene u disanju ili opštem zdravstvenom stanju.
Zato nije opravdano tvrditi da je umor prvi znak raka pluća, niti da odsustvo kašlja isključuje bolest.
Koje promene treba proveriti?
Razlog za pregled mogu biti:
- kašalj koji traje duže od tri nedelje ili se menja i pogoršava;
- novo ili uporno otežano disanje;
- ponavljane infekcije disajnih puteva;
- neobjašnjiv gubitak težine i smanjen apetit;
- uporan bol u grudima ili ramenu;
- promuklost koja ne prolazi.
Ređe se mogu pojaviti otežano gutanje, oticanje lica ili vrata i promene izgleda vrhova prstiju.
Ovi simptomi imaju i druge moguće uzroke. Njihovo prisustvo nije dijagnoza raka, ali jeste razlog da se potraži medicinska procena.
Kada umor zahteva pregled?
Zakažite pregled ako iscrpljenost traje nekoliko nedelja bez jasnog objašnjenja, ne popravlja se ili utiče na svakodnevni život.
Posebno je važno pomenuti prateće simptome: gubitak kilograma, lupanje srca, promene raspoloženja, pojačanu žeđ ili glasno hrkanje i prekide disanja tokom spavanja.
Lekar može proceniti da li su potrebne analize krvi ili druge pretrage. Lečenje zavisi od pronađenog uzroka, pa samostalno uzimanje preparata za „podizanje energije“ ne zamenjuje pregled.
Iskašljavanje krvi traži brzu reakciju
Čak i male tragove krvi u ispljuvku treba što pre prijaviti lekaru.
Ako osoba iskašljava više od nekoliko tragova krvi, ili se uz krv javljaju otežano disanje, veoma ubrzan rad srca ili bol u grudima i gornjem delu leđa, potrebna je hitna medicinska pomoć. Takvi simptomi mogu ukazivati i na druga ozbiljna stanja, uključujući plućnu emboliju.
Šta očekivati kod lekara?
Lekar će pitati koliko tegobe traju, da li se menjaju, koje lekove uzimate i kakva je vaša zdravstvena i porodična istorija. Može pregledati pluća i, prema nalazu, preporučiti laboratorijske analize, rendgen ili pregled specijaliste.
Upućivanje na dodatne pretrage ne znači da je rak potvrđen. Njihova svrha je da se razjasni uzrok simptoma i odredi odgovarajuće lečenje. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, ne treba čekati da postanu izražene.
