Da li čačkanje nosa zaista povećava rizik od Alchajmerove bolesti? Evo šta je nauka stvarno pokazala
Tvrdnja da jedna uobičajena navika može povećati rizik od Alchajmerove bolesti poslednjih godina privukla je veliku pažnju javnosti. Reč je o čačkanju nosa, ponašanju koje mnogi ljudi povremeno rade nesvesno, naročito kada osećaju svrab, suvoću ili nelagodnost.
Pojedini naslovi predstavili su moguću vezu sa demencijom kao gotovo dokazanu činjenicu. Međutim, dostupna istraživanja ne potvrđuju da čačkanje nosa kod ljudi direktno izaziva Alchajmerovu bolest.
Naučnici proučavaju šire pitanje: da li određeni mikroorganizmi kroz nos i mirisne nerve mogu dospeti do mozga i doprineti zapaljenskim procesima. To je zanimljiva naučna hipoteza, ali još nije isto što i dokaz da jedna svakodnevna navika izaziva demenciju.
Odakle potiče ova tvrdnja?
Veliku pažnju izazvalo je istraživanje objavljeno 2022. godine u časopisu „Scientific Reports“. Naučnici su proučavali bakteriju Chlamydia pneumoniae, koja može izazvati infekcije disajnih puteva.
U eksperimentu na miševima pokazano je da ova bakterija može da se kreće kroz mirisne i trigeminalne nerve i dospe do centralnog nervnog sistema. Istraživači su uočili i promene u pojedinim biološkim procesima povezanim sa nastankom Alchajmerove bolesti, kao i naslage beta-amiloida u blizini infekcije.
Oštećenje nosne sluznice u eksperimentu povećalo je infekciju pojedinih nerava i mirisne lukovice. Upravo iz tog nalaza nastala je pretpostavka da bi navike koje povređuju unutrašnjost nosa mogle olakšati prolazak mikroorganizama.
Međutim, postoji izuzetno važno ograničenje: istraživanje je sprovedeno na miševima, a ne na ljudima.
Studija nije ispitivala ljude koji čačkaju nos, nije pratila učestalost ove navike i nije dokazala da ona izaziva Alchajmerovu bolest. Pokazala je jedan mogući biološki put kojim je određena bakterija u eksperimentalnim uslovima dospela do mozga životinja.
Hipoteza nije isto što i potvrđen uzrok
Rezultati istraživanja na životinjama mogu pomoći naučnicima da otkriju mehanizme koje kasnije treba proveriti kod ljudi. Ipak, ono što se dogodi u organizmu miša ne mora se na isti način dogoditi kod čoveka.
Da bi se tvrdilo da čačkanje nosa povećava rizik od Alchajmerove bolesti, bila bi potrebna kvalitetna istraživanja na ljudima koja bi pokazala jasnu i ponovljivu povezanost. Zatim bi trebalo isključiti druge faktore i utvrditi mogući uzročno-posledični odnos.
Takvi dokazi trenutno ne postoje.
Zbog toga nije opravdano objavljivati naslove koji poručuju da čačkanje nosa izaziva demenciju. Naučno preciznije je reći da istraživači proučavaju moguću ulogu infekcija, oštećenja nosne sluznice i zapaljenskih procesa u razvoju neurodegenerativnih bolesti.
Alchajmerova bolest ima složenu pozadinu
Alchajmerova bolest ne nastaje zbog samo jednog uzroka. Prema američkom Nacionalnom institutu za starenje, verovatno je izaziva kombinacija promena u mozgu povezanih sa starenjem, genetskih faktora, životnih navika i uticaja sredine.
Starije životno doba predstavlja najvažniji poznati faktor rizika, ali Alchajmerova bolest nije normalan i neizbežan deo starenja.
Na rizik mogu uticati:
- životno doba
- porodična istorija i genetika
- zdravlje srca i krvnih sudova
- visok krvni pritisak i povišen holesterol
- dijabetes
- pušenje
- nedovoljna fizička aktivnost
- prethodne povrede glave
- složeni biološki i faktori životne sredine
Moguća uloga bakterija, virusa i dugotrajne upale predstavlja aktivno područje istraživanja. Ipak, još nije utvrđen jednostavan obrazac prema kojem bi određena infekcija ili navika sama izazvala bolest.
Stvarne posledice čačkanja nosa mnogo su neposrednije
Iako veza sa Alchajmerovom bolešću nije dokazana, često i grubo čačkanje nosa nije potpuno bezazleno.
Unutrašnjost nosa prekrivena je osetljivom sluznicom i brojnim sitnim krvnim sudovima. Grebanje noktima može da izazove:
- sitne ranice i krastice
- iritaciju i bol
- krvarenje iz nosa
- oštećenje sluznice
- unošenje bakterija sa prljavih ruku
- lokalnu infekciju
- sporije zarastanje zbog ponavljanja navike
Čačkanje nosa i suv vazduh spadaju među česte uzroke krvarenja. Ako se ranice neprestano ponovo povređuju, mogu postati bolne i podložnije infekciji.
Dodirivanjem nosa neopranim rukama mogu se preneti mikroorganizmi sa telefona, kvaka, tastatura i drugih površina. Isto tako, mikroorganizmi iz nosa mogu se rukama preneti na predmete i druge ljude.
Kako bezbednije ublažiti suvoću i nelagodnost?
Ako je potreba za čačkanjem nosa povezana sa suvom sluznicom ili stvaranjem krastica, korisnije je rešavati uzrok nego ih grubo uklanjati noktima.
Mogu pomoći sledeći koraci:
- redovno pranje ruku
- održavanje odgovarajuće vlažnosti vazduha
- dovoljno tečnosti tokom dana
- nežno izduvavanje nosa
- fiziološki rastvor ili sprej namenjen vlaženju nosa
- izbegavanje grubog čupanja dlačica iz unutrašnjosti nosa
Pre korišćenja različitih gelova, masti ili sprejeva dobro je posavetovati se sa farmaceutom ili lekarom, naročito ako tegobe traju duže vreme.
Kod dece je korisno reagovati mirno, bez kažnjavanja i posramljivanja. Navika se lakše menja kada se utvrdi da li dete ima alergiju, suvu sluznicu, svrab ili jednostavno nesvesno ponavlja određeni pokret.
Kada bi trebalo posetiti lekara?
Lekarski pregled preporučuje se ako se javljaju učestala ili obilna krvarenja, ranice koje ne zarastaju, jači bol, otok, gnojni sadržaj, neprijatan miris ili dugotrajna zapušenost jedne strane nosa.
Pomoć treba potražiti i ako osoba ne može da kontroliše čačkanje nosa iako ono dovodi do povreda, krvarenja ili ometa svakodnevni život. Ponavljajuće ponašanje ponekad može biti povezano sa stresom ili kompulsivnom navikom koja zahteva drugačiji pristup.
Nema razloga za paniku zbog zastrašujućih naslova
Na osnovu trenutno dostupnih dokaza ne može se zaključiti da čačkanje nosa izaziva Alchajmerovu bolest. Istraživanje koje je pokrenulo takve naslove pokazalo je da određena bakterija kod miševa može kroz nerve nosa dospeti do mozga, posebno kada je nosna sluznica oštećena.
To jeste nalaz vredan daljeg proučavanja, ali nije dokaz da se isti proces odvija kod ljudi niti da jedna navika dovodi do demencije.
Razuman zaključak nije da treba strahovati od Alchajmerove bolesti zbog svakog dodirivanja nosa. Mnogo praktičnije je održavati higijenu ruku, izbegavati povređivanje sluznice i obratiti se lekaru ako postoje česte ranice, infekcije ili krvarenja.
Originalno istraživanje dostupno je u časopisu Scientific Reports, dok se pouzdane informacije o složenim uzrocima i faktorima rizika za Alchajmerovu bolest mogu pronaći na sajtu Nacionalnog instituta za starenje.
Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Čačkanje nosa nije dokazani uzrok Alchajmerove bolesti. Ako imate učestala krvarenja, bol, infekcije ili druge dugotrajne tegobe, obratite se lekaru.
