SAD i Iran razmatraju fazni dogovor: Otvaranje Ormuskog moreuza u zamenu za ublažavanje pritiska

Američki i iranski predstavnici u Njujorku razmatraju mogućnost postepenog dogovora kojim bi se smanjile tenzije i otvorio put ka okončanju višemesečnog sukoba. Jedna od ključnih tačaka je ponovno uspostavljanje bezbednije i slobodnije plovidbe kroz Ormuski moreuz.

Prema izvorima na koje se poziva Reuters, Iran bi zauzvrat očekivao ublažavanje američkih ekonomskih mera, smanjenje vojnog pritiska i eventualni pristup delu zamrznute imovine. Konačan sporazum još nije postignut, a obe strane insistiraju da druga prva napravi konkretan potez.

Dogovor „korak po korak“

Iran je ranije preko posrednika dostavio Vašingtonu predlog prema kojem bi mogao da otvori Ormuski moreuz u roku od sedam dana ukoliko SAD smanje vojni pritisak i ukinu blokadu iranskih luka. Iranska delegacija u Njujorku dobila je ovlašćenje da nastavi kontakte o mogućem rešenju.

Jedna od mogućnosti koja se razmatra jeste fazni sporazum. Iran bi najpre omogućio širu i sigurniju plovidbu, dok bi SAD postepeno ublažavale određene sankcije i druge ekonomske mere.

Teheran, međutim, traži da Vašington prvi preduzme konkretne korake. Među ranije isticanim iranskim zahtevima bili su ukidanje blokade luka, ublažavanje naftnih sankcija, oslobađanje zamrznute imovine i prestanak vojnih pretnji.

Iranski zvaničnik Mohsen Rezai poručio je da bez ispunjavanja osnovnih zahteva neće biti potpunog otvaranja moreuza niti ozbiljnog nastavka pregovora.

Nuklearni program ostaje jedno od najtežih pitanja

U središtu razgovora nalazi se i iranski nuklearni program.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je da njegova zemlja ne namerava da razvija nuklearno oružje i da je spremna da omogući međunarodnu proveru svojih aktivnosti. Takođe je izrazio spremnost za razblaživanje dela nuklearnog materijala, ali uz uslov da sporazum ne bude nametnut pod vojnim pritiskom.

Pezeškijan je najavio mogućnost međunarodne verifikacije nuklearnih postrojenja, ali način sprovođenja takvog nadzora i pristup inspektora i dalje predstavljaju predmet spora.

Teheran tvrdi da želi diplomatsko rešenje i nastavak ranije započetog pregovaračkog okvira, ali odbacuje blokadu i uslove koje smatra ponižavajućim.

Zašto je Ormuski moreuz toliko važan?

Ormuski moreuz predstavlja jednu od najvažnijih energetskih ruta na svetu. Pre eskalacije sukoba kroz ovaj prolaz između Irana i Omana dnevno je prolazilo oko 20 miliona barela nafte i naftnih derivata, što je približno petini svetske potrošnje naftnih tečnosti.

Kroz moreuz prolazi i značajan deo svetske trgovine tečnim prirodnim gasom. Zbog toga svako ograničavanje plovidbe utiče na cene energenata, osiguranje brodova, troškove transporta i sigurnost snabdevanja.

Podaci o trenutnom prometu, međutim, znatno se razlikuju. Razlog je to što pojedini tankeri isključuju sisteme za praćenje, menjaju rute ili koriste složene postupke pretovara. Dok su pojedini američki zvaničnici pominjali znatno veći protok, procene kompanije Kpler kretale su se između 4,3 i pet miliona barela dnevno.

Prema informacijama koje je jedan američki zvaničnik preneo Reutersu, kroz moreuz je 23. septembra prošlo oko 60 komercijalnih brodova sa približno 22 miliona barela nafte. Navodno je oko 40 brodova koordiniralo prolazak sa američkom vojskom radi zaštite. Reuters je naglasio da te podatke nije mogao nezavisno da potvrdi.

Čak i ako su procene tačne, saobraćaj i dalje nije stabilizovan na nivou koji je postojao pre početka sukoba.

Velika Britanija pojačava diplomatski pritisak

U pregovore i diplomatske kontakte uključene su i evropske zemlje.

Britanski ministar spoljnih poslova Ed Miliband sastao se u Njujorku sa iranskim kolegom Abasom Arakčijem. Tom prilikom naglasio je da Velika Britanija podržava slobodu plovidbe kroz Ormuski moreuz i diplomatsko rešavanje sukoba.

London je istovremeno upozorio Teheran da neće tolerisati pretnje niti neprijateljske aktivnosti grupa povezanih sa Iranom na britanskoj teritoriji.

Britanske vlasti traže i konzularni pristup britanskom paru osuđenom na deset godina zatvora u Iranu. Time London pokušava da održi pritisak na Teheran, ali i da podrži napore usmerene ka smirivanju sukoba.

Konačan sporazum još nije na vidiku

Iako su američki i iranski predstavnici obnovili kontakte u Njujorku, nema potvrde da je postignut konačan dogovor.

Američki državni sekretar Marko Rubio upozorio je da razgovore ne treba predstavljati kao veliki diplomatski proboj. Iranska strana, s druge strane, poručuje da je spremna da nastavi pregovore samo ako Vašington pokaže spremnost za konkretne ustupke.

Za sada se izdvajaju četiri glavne tačke mogućeg sporazuma:

• ponovno uspostavljanje bezbedne i slobodne plovidbe kroz Ormuski moreuz;
• smanjenje američkog vojnog i ekonomskog pritiska;
• ublažavanje sankcija i pitanje zamrznute iranske imovine;
• uspostavljanje novog okvira za međunarodnu kontrolu iranskog nuklearnog programa.

Pregovori zato ostaju u osetljivoj fazi. Postojanje predloga pokazuje da obe strane traže izlaz iz sukoba, ali razlike oko redosleda ustupaka i dalje predstavljaju glavnu prepreku.

Napomena: Informacije se odnose na stanje pregovora krajem septembra 2026. godine. Predlozi koji se razmatraju ne predstavljaju postignut sporazum, a detalji se mogu menjati kako kontakti budu napredovali.