Medvedev zapretio udarima na Nemačku: Pominjao fabrike oružja i ciljeve u Berlinu

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev zapretio je mogućim napadima na nemačka postrojenja za proizvodnju vojne opreme nakon što je Berlin optužio Moskvu za pokušaj napada dronom na aerodrom Lajpcig/Hale.

Medvedev je odbacio tvrdnje nemačkih vlasti da Rusija stoji iza incidenta, ocenjujući da za takve optužbe nisu predstavljeni uverljivi dokazi. Njegova objava usledila je u trenutku dodatnog pogoršanja odnosa Berlina i Moskve.

Medvedev pomenuo i moguće ciljeve u Berlinu

U poruci objavljenoj na Telegramu Medvedev je nemačko rukovodstvo optužio za izrazito antirusku politiku, koristeći pritom uvredljivu i ratnohuškačku retoriku.

„Zaslužuju direktan udar na sve nemačke objekte za proizvodnju vojne opreme za ukrajinski režim, a sasvim moguće i na nekoliko drugih lokacija u Berlinu“, poručio je Medvedev.

Njegova izjava predstavlja jednu od najoštrijih javnih pretnji koje je visoki ruski zvaničnik uputio Nemačkoj od početka rata u Ukrajini.

Ipak, važno je naglasiti da Medvedevljeva objava nije zvanična naredba za izvođenje vojnog napada niti potvrda da je takva operacija planirana. Reč je o političkoj pretnji visokog ruskog zvaničnika, koja dodatno podiže tenzije između Rusije i jedne od najvažnijih članica NATO-a.

Šta se dogodilo na aerodromu Lajpcig/Hale?

Bezbednosni incident dogodio se 4. avgusta 2026. godine na aerodromu Lajpcig/Hale, jednom od najznačajnijih teretnih i logističkih čvorišta u Nemačkoj.

Prema podacima koje su objavili nemački i međunarodni mediji, na području aerodroma pronađen je manji dron sa približno 600 grama eksploziva i detonatorom. Letelica se nalazila u blizini ukrajinskog teretnog aviona.

Eksplozivna naprava je deaktivirana pre nego što je mogla da izazove štetu. Nije bilo eksplozije, povređenih niti poginulih.

Nemačke vlasti incident tretiraju kao pokušaj sabotaže usmeren protiv ukrajinske logistike. Aerodrom Lajpcig/Hale ima značajnu ulogu u međunarodnom teretnom saobraćaju, zbog čega bi uspešan napad mogao da izazove ozbiljne bezbednosne i ekonomske posledice.

Berlin odgovornost pripisuje Rusiji

Nemačke bezbednosne službe zaključile su da Rusija stoji iza pripreme napada. Prema zvaničnoj verziji Berlina, ruske strukture obezbedile su opremu i potrebno znanje, dok su za izvođenje operacije navodno angažovane osobe na terenu.

Nemačke vlasti incident posmatraju kao deo šire kampanje takozvanog hibridnog ratovanja, koja obuhvata sabotaže, sajber-napade, špijunažu, dezinformacije i pokušaje ugrožavanja ključne evropske infrastrukture.

Potpuni rezultati istrage i svi dokazi na kojima se zasniva nemačka procena nisu javno objavljeni. Moskva zbog toga tvrdi da su optužbe politički motivisane i neutemeljene.

Berlin je, međutim, najavio diplomatske mere protiv Rusije. Među njima su zatvaranje ruskog konzulata u Bonu i Ruskog doma, kulturnog centra u Berlinu. Ruski ambasador pozvan je na razgovor, dok Nemačka traži dodatne sankcije i ograničenja na nivou Evropske unije.

Detalje o istrazi i nemačkom odgovoru objavili su Reuters, Associated Press i DW.

Moskva odbacuje optužbe

Ruska ambasada u Nemačkoj negirala je bilo kakvu umešanost Moskve u incident na aerodromu. Optužbe Berlina nazvala je neosnovanom provokacijom i upozorila da bi najavljene nemačke mere mogle dodatno da naruše diplomatske odnose dve zemlje.

Rusija je odluku o zatvaranju svojih predstavništava ocenila kao „nezabeleženu eskalaciju“. Zvanična Moskva tvrdi da Nemačka koristi incident kako bi opravdala jačanje podrške Ukrajini i nove restrikcije protiv Rusije.

Medvedevljeva poruka otišla je znatno dalje od zvaničnog diplomatskog odgovora. Njegovo pominjanje direktnih napada na nemačku vojnu industriju i lokacije u Berlinu posebno je ozbiljno jer je Nemačka članica NATO-a.

Oružani napad na nemačku teritoriju mogao bi da otvori pitanje aktiviranja kolektivne odbrane Alijanse, prema kojoj se napad na jednu članicu može smatrati napadom na sve.

Dodatno pogoršanje odnosa Berlina i Moskve

Nemačka je jedan od najvećih evropskih donatora Ukrajine i Kijevu isporučuje sisteme protivvazdušne odbrane, oklopna vozila, municiju i drugu vojnu opremu. Berlin istovremeno ubrzava modernizaciju Bundesvera i jača nemačko vojno prisustvo na istočnom krilu NATO-a.

Moskva takvu politiku predstavlja kao dokaz da se Nemačka sve direktnije uključuje u sukob. Berlin, sa druge strane, tvrdi da je pomoć Ukrajini dozvoljena prema međunarodnom pravu i da predstavlja podršku zemlji koja se brani od ruske invazije.

Incident u Lajpcigu i Medvedevljeva reakcija pokazuju koliko su odnosi dve zemlje postali opasno zategnuti. Iako njegova objava sama po sebi ne znači da je napad na Nemačku neposredno predstojeći, pretnje udarima na teritoriju članice NATO-a dodatno povećavaju rizik od pogrešne procene i nekontrolisane eskalacije.