SAD pokrenule novi talas napada na Iran: Tramp zapretio „najvećim udarom“, Teheran uzvratio širom regiona

Sjedinjene Američke Države izvele su novi talas vazdušnih napada na ciljeve u Iranu, nakon incidenata u Hormuškom moreuzu i napada na američke snage u regionu. Teheran je odgovorio raketnim i napadima dronovima na objekte povezane sa SAD, dok je Donald Tramp upozorio da Vašington još čuva „najveći napad od svih“.

Američka Centralna komanda saopštila je da su snage SAD u utorak počele napade na ciljeve Korpusa čuvara Islamske revolucije, poznatog kao IRGC.

Prema obrazloženju Vašingtona, operacija predstavlja odgovor na pokušaje napada na komercijalne brodove u Hormuškom moreuzu, aktivnosti povezane sa postavljanjem morskih mina i napade na američko vojno osoblje raspoređeno na Bliskom istoku.

„Američke snage počele su da gađaju ciljeve IRGC-a u Iranu“, navedeno je u objavi CENTCOM-a.

Komanda je kasnije saopštila da su među pogođenim ciljevima bili položaji protivvazdušne odbrane, radarski i komunikacioni sistemi, pomorska sredstva i kapaciteti za postavljanje mina.

Ovo je najozbiljnija razmena udara između SAD i Irana od jula, nakon nekoliko nedelja tokom kojih je intenzitet sukoba bio znatno manji, prenosi Reuters.

Eksplozije kod važnih iranskih luka

Iranski državni mediji prijavili su napade duž južne i jugoistočne obale zemlje.

Eksplozije su zabeležene u blizini strateških luka Čabahar i Bandar Abas, kao i na ostrvu Kešm, koje se nalazi uz Hormuški moreuz. Pominjani su i ciljevi u okolini Ahvaza, gasnog centra Asaluje i civilnog aerodroma Džiroft.

Tačan broj pogođenih objekata i potpune razmere štete još nisu nezavisno potvrđeni.

Iranske vlasti saopštile su da je u napadima bilo civilnih žrtava. Prema njihovim navodima, pogođena je kuća u oblasti Sirik u kojoj je održavana svadba. Iranski Crveni polumesec tvrdi da je poginulo pet osoba, među kojima i četvorogodišnje dete, dok je više desetina ljudi povređeno.

Reuters navodi da nije mogao nezavisno da potvrdi okolnosti tog incidenta, dok se američki zvaničnici nisu odmah oglasili o tvrdnjama da je pogođena svadba.

Sukob obnovljen posle incidenata u moreuzu

Najnovijoj eskalaciji prethodila je razmena napada tokom vikenda. Američke snage pogodile su iranske lansere na ostrvu Larak, nakon što su, prema tvrdnjama SAD, pripadnici IRGC-a pripremali projektile povezane sa postavljanjem mina u Hormuškom moreuzu.

Iran je potom lansirao projektile prema američkim bazama u Jordanu. Ubrzo su zabeleženi i incidenti sa tankerima koji su napuštali moreuz.

Američka strana tvrdi da Iran pokušava da ograniči ili kontroliše prolazak komercijalnih brodova kroz jednu od najvažnijih svetskih energetskih ruta. Teheran, sa druge strane, optužuje Vašington za agresiju i tvrdi da su njegove akcije odgovor na napade na iranskoj teritoriji.

Hormuški moreuz povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i otvorenim morem. Pre aktuelnog sukoba kroz njega je prolazila približno petina nafte koja se svakodnevno troši u svetu, zbog čega svaki ozbiljniji incident neposredno utiče na globalno energetsko tržište.

Iran uzvratio napadima na američke objekte

Nakon američkih udara Iran je saopštio da je pokrenuo operaciju odmazde protiv američkih baza i drugih vojnih objekata širom regiona.

Iranske snage tvrde da su gađale ciljeve u Jordanu, Bahreinu, Kuvajtu i severnom Iraku. Teheran je objavio da je u napadu na bazu u Jordanu poginuo veći broj američkih vojnika, ali su američki zvaničnici saopštili da prema prvim informacijama nije bilo žrtava.

Jordanska vojska navela je da je registrovala 13 balističkih projektila koji su ušli u vazdušni prostor zemlje. Deset je presretnuto, dok su tri pala u nenaseljena područja.

Bahrein je saopštio da su iranski dronovi oboreni. U Kuvajtu je jedan dron pogodio stambeni kompleks i izazvao požar i materijalnu štetu, ali nije bilo prijavljenih žrtava.

IRGC je tvrdio i da je napao američke objekte u Erbilu, uključujući skladišta i tehničku infrastrukturu. Američka i iračka strana u trenutku objavljivanja nisu potvrdile iranske navode o žrtvama i razmerama štete.

Tramp zapretio još snažnijim udarima

Američki predsednik Donald Tramp upozorio je Iran da ne odgovara na napade, zapretivši da bi sledeća američka operacija mogla biti izvedena „na mnogo težem i višem nivou“.

Posebnu pažnju privukao je deo njegove objave u kojem je najavio mogućnost znatno šireg napada.

„Ali to neće biti najveći napad od svih. On još čeka i, kada se završi, od Islamske Republike Iran ostaće veoma malo“, poručio je Tramp na društvenim mrežama.

Njegova izjava dodatno je pojačala strah da sadašnja razmena udara neće ostati ograničena na vojne objekte u blizini Hormuškog moreuza.

Tramp je ranije tvrdio da su iranske pomorske i vazduhoplovne sposobnosti teško oštećene tokom proteklih šest meseci sukoba. Naveo je i da SAD sada imaju gotovo potpunu kontrolu nad Hormuškim moreuzom i ocenio da se iranska ekonomija nalazi pred slomom.

Takve procene predstavljaju stav američkog predsednika. Iran i dalje raspolaže raketama, dronovima i drugim sposobnostima kojima može ugroziti američke baze, saveznike i komercijalni saobraćaj u regionu.

Teheran najavljuje „razorne odgovore“

Iranska vojna komanda saopštila je da će američko prisustvo u regionu biti suočeno sa sve težim posledicama ukoliko se napadi nastave.

„Američko neprijateljstvo u regionu biće dočekano snažnijim, širim i razornijim odgovorima“, navedeno je u iranskom saopštenju.

Teheran je upozorio i države koje omogućavaju američkoj vojsci da koristi baze na njihovoj teritoriji. Takva poruka dodatno povećava opasnost da se direktni sukob SAD i Irana proširi na susedne zemlje.

Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf izjavio je da, ukoliko Iranu ne bude dozvoljen izvoz nafte iz Persijskog zaliva, ni drugim državama neće biti omogućeno da nesmetano izvoze energente.

Cena nafte naglo porasla, a zatim počela da pada

Nova eskalacija odmah je uzdrmala energetska i finansijska tržišta.

Cena nafte Brent porasla je u utorak za više od četiri dolara i zaključena je na 94,65 dolara po barelu. Tokom trgovanja u sredu dostigla je 97,04 dolara, najviši nivo od 24. jula, pre nego što se spustila na približno 94 dolara.

Američka WTI nafta dostigla je 92,29 dolara, a zatim pala ispod 90 dolara po barelu, pokazuju podaci koje je objavio Reuters.

Analitičari upozoravaju da bi Brent mogao premašiti 100 dolara ukoliko dođe do novih napada na tankere ili ozbiljnijeg prekida transporta kroz Hormuški moreuz.

Pad berzanskih indeksa u Aziji i Evropi pokazao je da investitori strahuju i od šireg ekonomskog udara. Skuplja nafta može dodatno povećati inflaciju, troškove transporta i cene goriva širom sveta.

Najvažnije pitanje sada je da li će se razmena udara nastaviti ili će diplomatski pritisak dovesti do novog pokušaja smirivanja situacije. Za sada izjave iz Vašingtona i Teherana ukazuju da nijedna strana ne namerava da se povuče.