Dve sabotaže na nemačkoj elektroenergetskoj mreži za manje od 24 sata: Istražuje se moguća povezanost napada
Nemačke vlasti istražuju dva odvojena napada na elektroenergetsku infrastrukturu, izvedena u razmaku kraćem od 24 sata na istoku i zapadu zemlje. U oba slučaja izazvani su kratki spojevi i privremeno isključenje delova termoelektrana, ali domaćinstva nisu ostala bez struje.
Istrage su još u početnoj fazi, pa nema zvanične potvrde da su napadi međusobno povezani. Nisu identifikovani ni počinioci, dok nadležni kao moguće pravce istrage pominju domaće ekstremiste i eventualno delovanje stranog aktera.
Incidenti dolaze u trenutku pojačanih upozorenja da je nemačka kritična infrastruktura nedovoljno zaštićena od sabotaža i drugih oblika hibridnog delovanja.
Namerno izazvan kratak spoj kod Bergajma
Drugi incident otkriven je na trafostanici kod Bergajma, zapadno od Kelna, u saveznoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija.
Prema dosadašnjim rezultatima istrage, nepoznate osobe postavile su provodne kablove preko dalekovoda, izazivajući kratak spoj. Policija je u obližnjem polju pronašla i improvizovane naprave koje su, kako se sumnja, korišćene za prebacivanje kablova preko vodova.
Policija u Esenu saopštila je da tehnički kvar više ne smatra verovatnim objašnjenjem.
„Prema trenutnom stanju istrage, ne polazimo od tehničkog kvara, već od namernog postupka i krivičnog dela“, naveli su istražitelji.
Incident je doveo do isključenja pet blokova termoelektrana na lignit, ukupne snage približno 4.200 megavata. Kompanija RWE saopštila je da je jedan blok ubrzo vraćen u rad, dok se ponovno uključivanje ostalih očekuje postepeno.
Uprkos isključenju proizvodnih jedinica, stabilnost elektroenergetske mreže nije bila ugrožena, a stanovništvo nije ostalo bez struje. Operater mreže Amprion potvrdio je da je najverovatnije došlo do spoljnog mešanja u rad postrojenja.
Rojl: Napad na infrastrukturu predstavlja napad na zemlju
Ministar unutrašnjih poslova Severne Rajne-Vestfalije Herbert Rojl ocenio je da dosadašnji nalazi ukazuju na namerno izvedenu sabotažu.
„Na osnovu dosadašnjih saznanja polazimo od toga da iza napada stoje počinioci iz inostranstva ili pripadnici ekstremno levičarske scene“, rekao je Rojl, naglašavajući da konačni zaključci još nisu doneti.
Prema njegovim rečima, napad na energetsku infrastrukturu ne može se posmatrati kao običan vandalizam jer ugrožava sisteme od kojih zavise privreda, javne službe i svakodnevni život građana.
Policija trenutno pokušava da utvrdi ko je imao dovoljno znanja i opreme da izvede napad, kao i da li su počinioci unapred poznavali raspored kablova i način funkcionisanja trafostanice.
Improvizovane naprave pronađene i u Brandenburgu
Nekoliko sati pre incidenta kod Bergajma, sličličan napad izveden je na istoku zemlje, u saveznoj pokrajini Brandenburg.
Meta je bila trafostanica Turnov-Prajlak, jedan od najvažnijih visokonaponskih čvorova u tom delu Nemačke. Ona povezuje termoelektranu Jenšvalde, najveću elektranu u Brandenburgu, sa prenosnom mrežom kompanije 50Hertz.
Na lokaciji je pronađen dvocifren broj posebno izrađenih naprava. Prema navodima pokrajinskih vlasti, korišćene su svojevrsne rakete koje su preko visokonaponskih vodova prenosile provodni materijal, izazivajući kratke spojeve.
Jedna od naprava uspešno je aktivirana, dok su druge ostale neeksplodirane. Izazvana su dva kratka spoja i privremeno je obustavljen rad jednog bloka termoelektrane.
Opšte snabdevanje električnom energijom nije bilo ugroženo, a oštećeni dalekovodi vraćeni su u funkciju.
Ministar unutrašnjih poslova Brandenburga Jan Redman izjavio je da su naprave posebno konstruisane i da se ne radi o običnoj pirotehnici. Njihovo postavljanje, prema njegovoj oceni, zahtevalo je ozbiljnu pripremu.
„Kada je reč o kritičnoj infrastrukturi, mi smo u Nemačkoj previše ranjivi“, upozorio je Redman.
Podaci o oba incidenta potvrđeni su u izveštajima Reutersa i Associated Pressa.
Istražitelji proveravaju da li postoji veza
Iako između dva napada postoje određene sličnosti, nadležni naglašavaju da je prerano tvrditi da ih je izvela ista grupa.
U oba slučaja meta su bile trafostanice povezane sa velikim termoelektranama. Napadi su izvedeni tokom istog dana, izazvali su kratke spojeve i pokazali da su počinioci posedovali bar osnovno znanje o funkcionisanju visokonaponske mreže.
Ipak, korišćene metode nisu bile potpuno iste. U Brandenburgu su pronađene posebno izrađene naprave sa provodnim materijalom, dok su kod Bergajma kablovi postavljeni preko vodova pomoću uređaja pronađenih u obližnjem polju.
Redman je izjavio da vidi moguće paralele, ali je naglasio da se istraga nalazi u ranoj fazi i da nijedna mogućnost ne sme biti unapred proglašena dokazanom.
Ne isključuju se strani akteri ni ekstremna levica
Nemačke službe trenutno razmatraju više mogućih motiva. Jedan pravac istrage odnosi se na domaće ekstremno levičarske grupe koje su u prethodnim godinama napadale energetsku, železničku i komunikacionu infrastrukturu.
U januaru 2026. godine izveden je napad na visokonaponske kablove u jugozapadnom delu Berlina, nakon kojeg su desetine hiljada domaćinstava i veliki broj preduzeća ostali bez struje. Odgovornost je tada u poruci objavljenoj na internetu preuzeta u ime ekstremno levičarske mreže, mada su okolnosti i autentičnost pojedinih tvrdnji bile predmet istrage.
Slična taktika korišćena je i tokom napada na napajanje Tesline fabrike u Brandenburgu 2024. godine.
Drugi pravac istrage odnosi se na mogućnost da iza najnovijih sabotaža stoji strani akter. Nemački zvaničnici, međutim, nisu predstavili dokaze da su incidenti kod Bergajma i Jenšvaldea povezani sa Rusijom ili bilo kojom drugom državom.
Zbog toga je važno praviti razliku između mogućnosti koju istražitelji proveravaju i zvanično utvrđene odgovornosti počinilaca.
Sabotaže usledile posle optužbi protiv Rusije
Dva napada dogodila su se neposredno nakon što je nemačka vlada zvanično optužila Rusiju za pokušaj napada dronom na aerodromu Lajpcig/Hale 4. avgusta.
Dron sa oko 600 grama eksploziva pronađen je u blizini ukrajinskog teretnog aviona, ali je naprava deaktivirana pre eksplozije. Berlin tvrdi da je Moskva obezbedila opremu i znanje za izvođenje napada i angažovala osobe na terenu.
Rusija odbacuje odgovornost i nemačke tvrdnje naziva neosnovanom provokacijom.
Nemačka je kao odgovor najavila zatvaranje ruskog konzulata u Bonu i Ruskog doma u Berlinu, uz dodatne diplomatske i političke mere.
Za sada nema potvrde da su napad na aerodrom i sabotaže elektroenergetske mreže povezani.
Kaja Kalas pomenula „državno sponzorisani terorizam“
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da pokušaj napada u Lajpcigu ima obeležja državno sponzorisanog terorizma.
„Jasno je da ovaj slučaj ima sva obeležja državno sponzorisanog terorizma. Pitanje je šta ćemo sada učiniti“, rekla je Kalas pred neformalni sastanak evropskih ministara spoljnih poslova u Irskoj.
Ona je navela da se radi na približno 1.600 novih sankcionih unosa povezanih sa ruskim vojnoindustrijskim kompleksom, uz mogućnost proširenja spiska. Ministri država članica razgovarali su i o drugim načinima povećanja pritiska na Moskvu.
Njena izjava odnosila se na pokušaj napada na aerodromu Lajpcig/Hale, a ne na dve najnovije sabotaže trafostanica, za koje odgovornost još nije utvrđena. Reuters je potvrdio da istrage novih incidenata i dalje traju.
Zaštita kritične infrastrukture postaje prioritet
Dva napada izvedena za manje od 24 sata pokazala su koliko pojedinačne tačke elektroenergetske mreže mogu biti izložene fizičkim sabotažama.
Nemačke vlasti najavljuju jačanje video-nadzora, policijske zaštite i sistema za rano otkrivanje neovlašćenog pristupa trafostanicama, dalekovodima i drugim važnim postrojenjima.
Potpuna zaštita kilometara dalekovoda i velikog broja udaljenih trafostanica ipak predstavlja težak zadatak. Operateri upozoravaju da je nemoguće fizički obezbediti svaki deo mreže, ali da se rizik može smanjiti boljim nadzorom, bržom razmenom podataka i većom otpornošću sistema.
Za sada nema identifikovanih osumnjičenih niti dokaza koji bi potvrdili da su dva napada koordinisana. Istrage u Brandenburgu i Severnoj Rajni-Vestfaliji nastavljaju se, dok bezbednosne službe proveravaju domaći ekstremizam, moguću umešanost stranih aktera i eventualnu povezanost sa drugim napadima na nemačku infrastrukturu.
