Preminuo Ratko Mladić: Bivši komandant Vojske Republike Srpske umro u pritvoru u Hagu
Ratko Mladić, nekadašnji komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, preminuo je 27. avgusta 2026. godine u 84. godini, dok je izdržavao kaznu doživotnog zatvora. Vest o njegovoj smrti prvo je potvrdila porodica, a potom je potvrda stigla i od zvaničnika Ujedinjenih nacija.
Ratko Mladić preminuo je u popodnevnim časovima u Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija u Sheveningenu, gde je služio kaznu doživotnog zatvora.
Informaciju o smrti saopštila je njegova porodica. Državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Srbije Lidija Pavićević izjavila je za Srnu da je potvrdu dobila od Mladićevog sina Darka.
Smrt Ratka Mladića potvrdio je i zvaničnik Ujedinjenih nacija, preneli su svetski mediji. Reuters
Zdravstveno stanje dugo bilo ozbiljno narušeno
Mladićevo zdravstveno stanje godinama je bilo teško. Prema tvrdnjama njegove porodice i odbrane, pretrpeo je više moždanih i srčanih udara, a poslednjih meseci njegovo stanje dodatno se pogoršalo.
Odbrana je u više navrata tražila njegovo privremeno ili prevremeno puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga, kako bi lečenje nastavio u Srbiji.
Poslednji zahtev podnet je 18. avgusta 2026. godine, uz obrazloženje da se njegovo zdravstveno stanje ozbiljno i nepovratno pogoršalo.
Predsednica Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove odbila je zahtev, zaključivši da nisu ispunjeni uslovi za prevremeno puštanje. U odluci je razmatrano njegovo zdravstveno stanje, ali i težina zločina za koje je pravosnažno osuđen. Odluka Haškog mehanizma
Mladić je preminuo nekoliko dana nakon donošenja te odluke.
Od oficira JNA do komandanta VRS
Ratko Mladić rođen je 12. marta 1942. godine u selu Božanovići kod Kalinovika.
Završio je Vojnu akademiju u Beogradu i karijeru izgradio u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Tokom raspada Jugoslavije postao je jedan od najvažnijih vojnih komandanata u ratovima na prostoru bivše države.
Za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske imenovan je 12. maja 1992. godine. Na toj funkciji nalazio se tokom najvećeg dela rata u Bosni i Hercegovini.
Snage pod njegovom komandom učestvovale su u brojnim vojnim operacijama, ali i zločinima počinjenim nad nesrpskim stanovništvom.
Optužnica podignuta 1995. godine
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju podigao je prvu optužnicu protiv Mladića u julu 1995. godine.
Nakon završetka rata dugo je izbegavao hapšenje. Godinama se nalazio u bekstvu, dok je za njim bila raspisana međunarodna poternica.
Uhapšen je 26. maja 2011. godine u Lazarevu kod Zrenjanina. Nekoliko dana kasnije izručen je Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu.
Suđenje mu je počelo 16. maja 2012. godine, dok su završne reči održane krajem 2016.
Osuđen za genocid i zločine protiv čovečnosti
Pretresno veće Haškog tribunala proglasilo je Ratka Mladića 22. novembra 2017. godine krivim po deset od ukupno jedanaest tačaka optužnice i osudilo ga na doživotni zatvor.
Proglašen je krivim za:
- genocid u Srebrenici,
- progon,
- istrebljenje,
- ubistva,
- deportaciju,
- prisilno premeštanje,
- terorisanje stanovništva Sarajeva,
- nezakonite napade na civile,
- uzimanje pripadnika Ujedinjenih nacija za taoce.
Oslobođen je optužbe za genocid u nekoliko opština Bosne i Hercegovine počinjen 1992. godine.
Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove 8. juna 2021. potvrdilo je prvostepenu presudu i kaznu doživotnog zatvora. Time je presuda postala pravnosnažna. Haški mehanizam
Genocid u Srebrenici
Jedan od najtežih zločina za koje je Mladić osuđen bio je genocid počinjen u Srebrenici u julu 1995. godine.
Nakon što su snage Vojske Republike Srpske zauzele enklavu koja je bila proglašena zaštićenom zonom Ujedinjenih nacija, ubijeno je više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.
Haški tribunal utvrdio je Mladićevu odgovornost za genocid, progon, istrebljenje, ubistva i prisilno premeštanje stanovništva.
Međunarodni sudovi ovaj zločin pravosnažno su kvalifikovali kao genocid, a presudama su utvrđene odgovornosti većeg broja vojnih i političkih predstavnika bosanskih Srba.
Zločini tokom opsade Sarajeva
Mladić je pravosnažno osuđen i za zločine povezane sa višegodišnjom opsadom Sarajeva.
Sudsko veće utvrdilo je njegovu odgovornost za kampanju snajperskog i artiljerijskog terorisanja civilnog stanovništva, tokom koje su ubijene i ranjene hiljade ljudi.
Presuda je obuhvatila nezakonite napade na civile, ubistva i širenje terora među stanovništvom grada.
Osuđen je i zbog uzimanja pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija za taoce 1995. godine, sa ciljem da se spreče novi vazdušni napadi NATO-a na položaje Vojske Republike Srpske.
Presuda ostala na snazi do njegove smrti
Ratko Mladić nikada nije prihvatio odgovornost za zločine za koje je osuđen. Tokom postupka osporavao je legitimitet suda i tvrdio da je branio srpski narod.
Njegova odbrana pokušavala je da ospori zaključke prvostepenog veća, ali je Žalbeno veće 2021. godine odbacilo ključne delove žalbe i potvrdilo doživotnu kaznu.
Mladić je do smrti ostao u pritvoru Ujedinjenih nacija, a pravosnažna presuda protiv njega ostala je na snazi.
Preminuo je 27. avgusta 2026. godine u 84. godini.
Napomena: Tekst je sastavljen na osnovu potvrde porodice, informacija zvaničnika Ujedinjenih nacija i pravosnažnih sudskih dokumenata Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove.
