Grandiozni Titanik, koji su smatrali praktično nepotopivim, ipak je potonuo u sudaru sa ledenim bregom 10. aprila 1912. godine, a broj ljudskih žrtava bio je poražavajuć – u ovoj pomorskoj nesreći život je izgubilo više od 1.500 ljudi.
Iako je u fokusu filma “Titanik” Džejma Kamerona bila priča Rouz i Džejka jedna od najdirljivijih i najpotresnijih priča je o Isidoru i Rozali-Ida Štraus, koji su bili među žrtvama, a koja svedoči o snazi ljubavi i privraženosti životnom partneru.
Svako ko je odgledao ovo ostvarenje, sigurno se seća prizora starjeg zagrljenog para – koji smireno čeka zajednički kraj na krevetu u svojoj kabini, dok ledena voda nezadrživo nadolazi. I upravo su to Isidor i Rozali, dvoje ljudi koji su odbili da se spasu i u smrt su rešili da odu “onako kako su i živeli – zajedno”.
Isidor i Ida krunisali su svoju ljubav brakom 1871. godine, a prijatelji i poznanici tvrdili su da su bili par iz snova i srodne duše. Ljubav između tada siromašnog američkog biznismena nemačkog porekla i dobro vaspitane devojke čija je porodica tek nedavno iz Evrope stigla u SAD brzo je cvetala i bila je iskrena i duboka.
U godinama nakon venčanja stizale su i prinove – za 15 godina Rozali je rodila čak sedmoro dece, a par je stekao i veliko bogatstvo i društveni status.
Isidor (co-owner of Macy’s department store) & Ida Strauss were #Titanic passengers. He wanted his wife to go to the lifeboat N°8, but she refused, saying: “We have lived together for many years. Where you go, I go”. They lost their lives in the sinking.#Titanic111 #Titanic2023 pic.twitter.com/UQD0MsEPuN
— Meriadec Villers (@MeriaRmsTitanic) April 18, 2023
Čak ni česta razdvojenost, s obzirom da je Isidor mnogo putovao zbog prirode svog posla, nije uticao na bliskost i privraženost ovog para – oni su jedno drugom pisali nekoliko pisama dnevno.
Kada su svoju brojnu decu izveli na pravi put, a potom zašli u pozne godine, Isidor i njegova voljena žena rešili su da se više ne razdvajaju, pa je Rozali uvek putovala sa njim.
Tako su, nakon duge zime provedene u Evropi, rešili da se u aprilu 1912. vrate u Ameriku, obrevši se na Titaniku. Ostalo je zapamćeno da je par došao do čamca za spasavanje broj u pratnji služavke gospođe Štraus, Elen Bird, a obzirom da su oboje bili u godinama, oficir im je ponudio mesta.
Isidor je to odlučno odbio, insistirajući da ne kroči u čamac sve dok na Titaniku ima žena i dece. Ida nije dugo razmišljala – znala je da želi da ostane uz svog supruga, pa makar to značila sigurna smrt.
Scenes from Titanic (via Titanic Honor & Glory)
Sitting room of C-55/57, belonging to Isador & Ida Strauss
Starboard side of the second class dining saloon
Third class open space on D deck. The “stage” covers the bunker hatch
View aft from 1st class cabin “T” on the boat deck pic.twitter.com/eehXIMbmXN
— Rex’s Herpetology Facts 🦖 🇺🇦 Black Lives Matter (@RecklessRexpert) November 11, 2021
“Živeli smo zajedno mnogo godina. Neću da se sad odvojim od svog supruga. Kao što smo živeli, tako ćemo i umreti – zajedno”, rekla je Ida, a o ovom su svedočili svi oni koji su već ugrabili svoje mesto u pomenutom čamcu
Isidor, kao i još nekoliko okupljenih putnika, preklinjao je svoju ženu da se spase, ali hrabra i dostojanstvena Ida to nije želela, te je svojoj služavki Elen predala bundu, rekla da “njoj više nije potrebna” i ustupila joj svoje mesto u čamcu.
Potom se povukla sa suprugom, a poslednji put su viđeni kako sede na palubi i drže se za ruke dok se oko njih sve ruši i nestaje u ledenim vodama Atlantskog okeana.
Preživeli putnici ispričali su ovu priču novinarima, okarakterisavši je kao “najneverovatniji primer ljubavi”, a ista se proširila svetom munjevitom brzinom.
Kasnije je Isidorovo telo pronađeno i identifikovano, dok je Idino ipak zauvek ostalo izgubljeno u dubinama okeana. Na Štrausovom grobu u Bronksu kao spomen njihove ljubavi stoji moćna fraza koja možda najbolje oslikava ono dragoceno, neprolazno osećanje koje su imali: “Voda ne može ugasiti ljubav – niti je može potopiti”.
(Kurir/Blic Žena)