Bez ustezanja se može reći da je Vladeta Jerotić bio među omiljenim ličnostima kod Srba. Isticao svojim mudrim savetima i posebnim načinom života koji ga je činio vitalnim do samog kraja života.
Vladetu Jerotića razumeju kako oni najškolovaniji tako i najobičniji građani. On se izražavao jednostavno i lako dopirao do svakog. Krcate sale na njegovim predavanjima govorile su o tome koliko zapravo, njegovi saveti znače ljudima.
Za mnoge je bila prava misterija kako je neko u poodmaklim poznim godinama imao tako dobru memoriju i očuvan zdrav um. U vezi sa tim jednom prilikom profesor Jerotić je ispričao:
“Preko 30 godina, svakog drugog dana sebe preslišavam engleski jezik. Prvi je bio francuski, nemački drugi, koga je bilo najviše kada sam bio u Evropi.
Bio sam u Engleskoj nekoliko meseci, nisam naučio Bog zna koliko. Čitam skoro bez rečnika ali nije isto čitati i govoriti. Imam uvek neki novi engleski tekst pred sobom i preslišavam se šta radim.
Ako sam ih zapamtio, onda čitam tekst i nove reči iz teksta beležim u rečnik i preslišavam se opet za dva dana. A ako nisam zapamtio one reči od juče, ne učim nove nego i dalje obnavljam stare. Radim preko 30 godina svaki dan na svom rečniku.
Druga stvar je učenje pesmica. Nalazite nove pesmice, učite ih, preslišavajte se i znaćete 15-20 pesmica jednog dana. Obnavljate svoje pamćenje iznova i osvežavate ga.
Uzmite pesme Branka Radičevića, Jovana Dučića, Milana Rakića ili nekih modernih pesnika. Ne moraju biti dugačke pesme, mogu biti kraće. Učite pesmu napamet. Ne možete da zapamtite? Čitajte je deset puta pa je zapamtite, ne možete da je ne zapamtite.
Zapamtili ste, odlično, prelazite na novu pesmu. Tako se pamćenje održava.
(Izvor: Opanak)