Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave svetog mučenika Agapija i sedmoricu hrišćanskih svetitelja sa njim.
Sveti mučenik Agapije i sedmorica s njim su hrišćanski svetitelji. Sva sedmorica, sem Agapija, su bili sasvim mladi ljudi, a još nisu bili hrišćani, niti su se ikad krstili vodom, ali njihovo krštenje je bilo krvlju.
Jednog dana gledalo je ovih sedam mladića kako muče hrišćane, jedne na ognju, druge na vešalima, treće pred zverovima, pa videći sa kakvim trpljenjem hrišćani podnose sve muke, raspalili su se revnošću za Hrista, vezali su sami sebi ruke naopako i tako vezani došli pred Urbana govoreći: i mi smo hrišćani! Laske i pretnje Urbanove ostale su uzaludne.
Mladićima se pridružio i ugledni građanin toga grada, Agapije, koji je i dotle dosta stradao za Hrista, i počeo je još više u njima raspaljivati veru i ljubav ka Gospodu. Svi su mačem posečeni 303. godine.
Pomolite se u crkvi Svetom Agapiju za pravu ljubav
Ljubav prema ma kome ili ma čemu, čak i prema samome sebi, može kod čoveka vremenom ohladneti ili sasvim se izgubiti, pa i u mržnju se prevratiti. No ljubav čovekova prema Bogu, jednom zadobijena i utvrđena, teško hladni, sem ako neko već ne siđe s pameti.
U onom prvom slučaju čovek umanjuje ili briše svoju ljubav ili zbog promena u sebi ili zbog promena u ljubavnim predmetima. U ovom drugom slučaju čovek može da umanji svoju ljubav, prema Bogu, samo i jedino zbog promena u sebi, a nikako zbog promena u Bogu.
Sve je to lepše i jasnije izrazio sv. Isak Sirin govoreći: “Ima ljubavi slične potoku od kiše, koji prestaje ubrzo po prestanku kiše. Ali ima ljubavi slične izvoru koji izbija iz zemlje, i koji nikad ne prestaje. Prva je ljubav čovečanska, a druga božanska.
(Espreso / Stil)