ISTINITA PRIČA: U Svetog Nikolu nisam mogao da pucam!

FOTO: PRINTSCREEN

Trajao je građanski rat. Devojka je stajala pored svoje kuće i u nju je iz puške nišanio čovek, seljak.

Devojka (E.P.) je u strahu prigrlila ruke i sa velikom verom i nadom se usrdno (vatreno) pomolila: ,,Oče, svetitelju Hristov Nikola, pomozi, zaštiti me!“ I, odjednom, seljak baci pušku u stranu i reče: ,,Beži, odmah odlazi kuda hoćeš, da te moje oči više ne vide“.

Advertisements

Pobegla je u kuću, nešto iz nje uzela i pobegla na stanicu. Otputovala je u Moskvu. Prošlo je nekoliko godina. Jednoga dana se razlegao zvuk zvonca sa vrata. Ispred je, tresući se, stajao suvonjav čovek sa sela, sav u ritama. Pitao je da li tu živi E.P. Odgovoriše mu da živi i pozvaše ga da uđe. Videvši je, baci joj se pred noge i plačući poče da moli za oproštaj.

Ne znajući šta da radi, ona je počela da ga podiže, govoreći da ne zna ko je. – Majčice E.P., pa ti mene ne prepoznaješ? To sam ja, isti onaj koji je hteo da te ubije. Podigao sam pušku, nanišanio i upravo hteo da opalim, kada videh kako umesto tebe stoji svetitelj Nikola. U njega nisam mogao da pucam. I ponovo joj pade pred noge. – Od tada bolujem.

Rešio sam da te pronađem. Došao sam pešice iz sela. Uvela ga je u sobu, umirila i rekla da mu je sve oprostila. Nahranila ga je i preobukla u sve čisto. On je rekao da će sada mirno umreti.

Za nekoliko dana je sa mirom otišao Gospodu. Pred smrt se ispovedio i pričestio. Oplakala ga je kao najrođenijeg.

Slavite Svetog Nikolu ili idete na slavu? Lajkujte stranicu Свети Никола – Пола Србије слави, пола иде на славу :-)

PROČITAJTE JOŠ:

PODELITE ILI POŠALJITE VAŠIM PRIJATELJIMA
Advertisements
Prestanite da radite za druge!