Ispovest jedne žene koja živi u paklu braka sa suprugom koji je alkoholičar podstakla je mnoge ljude da otvore dušu i ispričaju svoja životne sudbine osakaćene prekomernim količinama alkohola koje su pili njihovi mužev ili očevi.
„Ja sam supruga alkoholičara. Nikada nisam to želela, ni očekivala da mi se desi. Desilo se. Dugo mi je samoj trebalo to da priznam. Teško je. Posebno ako su u priču upletena i deca. Sredina u kojoj živimo je prilično tolerantna prema alkoholizmu. To nas, koji smo prinuđeni na život sa zavisnikom, stavlja u još teži položaj. Koliko nas ima spremnih da podelimo svoje iskustvo i pružimo podršku jedni drugima?“, piše u iskrenoj, bolnoj i emotivnoj ispovesti na Reditu.
Ljudi u komentarima su požurili da je posavetuju u vezi sa mogućnostima rešavanja problema, a prvi predlog je, naravno, bio da muškarac treba da potraži stručnu pomoć. Žena je je samo potvrdila da je situacija takva da njen muž ne želi da prizna da je u problemu.
„Na terapiju naravno neće svojom voljom. Još je u poricanju problema, iako ima istoriju pritvaranja zbog vožnje u pijanom stanju i još sličnih situacija do kojih je dolazilo pod dejstvom alkohola. Upali smo u vrzino kolo obećanja i nade, pa onda razočaranja i svaki put je sve gore. A vreme prolazi. Život prolazi. Mi što smo izborom partnera nesrećno izvukli taj život koji nismo želeli, opet smo jedna strana priče. Najviše mi je žao dece koja ničim ne zaslužuju sve što sa sobom nosi život sa alkoholičarem. Hvala za podršku“, odgovorila je nesrećna žena.
Neki su bili suroviji, ali realni i skreni u namerama da joj pomognu da donese velike odluke koje mogu biti bolne, ali i jedine delotvorne.
„Kao dete alkoholičara savetujem ti zbog dece, a i zbog tebe same da ga ostaviš, ako želiš da uništiš sebi i deci život – ostani sa njim. Ti i deca ćete propasti i psihički i fizički, mislim da, ma kako loše druge opcije zvuče, daleko su bolje nego ostajanje u zajednici sa alkoholičarem“, glasio je je jedan komentar, dok je u narednom pisalo da pripreti razvodom.
Žena se samo zahvalila na savetima.
Nažalost, niko više nije imao pravi savet, već su mnogi samo imali potrebu da joj ličnim iskustvom pokažu da nije sama i da se neko moli za nju u borbi za opstanak i izlečenje.
„Isto dete alkoholičara. Živeli smo siromašno, nismo imali bog zna šta. Dogodilo se to sa je popio u kafani 5.000 din, a da je majka skupljala pare po kući da kupi glavicu kupusa kako bi meni i sestri skuvala da jedemo“, slovila je jedna životna priča, a naredna sudbina nije bila ništa manje potresna.
„Meni je otac bio alkoholičar (nije bio agresivan). Ne daj bože nikome takvo detinjstvo. Itekako dobro znam kroz šta prolaziš i kroz šta prolaze vaša deca. To je sad daleko iza mene ali ga uvek nosim u srcu. Bio je povučena i napaćena duša. Voleo bih da mogu da sednem i da se ispričam sa njim. A voleo bih i da smo imali daleko više bliskih momenata u mom detinjstvu, na šta je najviše uticala konstantna potreba za alkoholom. Hoću da kažem, ako odlučiš da odeš, nećeš uskratiti svojoj deci oca. Za to on mora sam da se izbori. Ako se trgne, ako ima imalo ljubavi prema svojoj deci dovešće se makar malo u red. I ti zalužuješ da teret spadne sa tvojih leđa. Što se mene tiče i sad posle svih godina radije bih izabrao da živim skromno (siromašno), samo sa majčinom platom, nego da trpim alkoholičara ma koliko ga voleo kao oca“.
Ispovest jednog muža – alkoholičara
A onda je iznenađujuće osvanuo komentar jednog, kako je sam sebe nazvao, „bivšeg, sadašnjeg i budućeg“ alkoholičara i supruga.
„Ja sam jedan suprug alkoholičar. Bivši, budući, sadašnji. I da ti kažem da i sa velikom i jakom zeljom za prestajanjem, i sa samosvešću o mojoj situaciji, sa prihvatanjem da sam alkoholičar, i sa razgovorom o tome i sa ženom, i sa porodicom opet je izuzetno teško. Počinjao bih, prestajao, sve u krug. Baš ne znam šta bih ti rekao… Meni ja svakako pomoglo to što mi je žena nekako uvek spominjala to, smarala da kažem. To budu i svađe, ja kao odbranbeno čuvam svoje malo blago, ne dam da ga uvrede. Ma idiotizam, stavrno bolest. Nas je sačuvalo što sam „funkicionalni alkoholičar“ ako to uopste postoji, pa ništa naizgled nije ispaštalo zbog toga. Ali tek kad prestaneš shvatiš koliko stvari i života propuštaš, i da bližnji ispaštaju. Ne znam u kom si gradu, ali postoje i kod nas AA, koji je ujedno i za ljude koje pogadja alkoholizam bližnjih, mozda mu i pomeni da ideš tamo, pa će možda shvatiti ozbiljnost situacije. Sve najbolje“, do kosti iskreno je svoje iskustvo opisao ovaj muškarac.
I poenta svega jeste da poente nema. Da možemo do sutra da savetujemo, znaju ljudi i šta su AA, i da je tu potrebna stručna pomoć, da se tako uništava porodica, da trpe svi, da deca odrastaju često u devijantne i labilne ličnosti, ali avaj, to osoba zavisna od alkohola mora sama da uvidi i zatraži pomoć.
Neka barem ova iskustva ljudi budu podstrek zavisnicima koji čitaju za promenu, alarm za buđenje iz samouništenja, ali i podrška svim ženama i mališanima koji žive u grotlu pakla alkoholizma očeva i muževa da uvide da nisu sami, da skupe snagu, sačuvaju volju i istrajnost i da, ako uvide da njihovi napori ne mogu da urode plodom, potraže pomoć i utočište za sebe.
(Izvor: Žena)