Poslednji dan oktobra spaja dva praznika, sasvim različita, Svetog Luku i Noć veštica. Dan sličan 14. februaru kada se diskusija vodi oko Svetog Trifuna i Dana zaljubljenih, verovatno će i danas pokrenuti raspravu jer ima onih koji smatraju da praznik iz zapadnjačke kulture odnosno zapadnohrišćanske tradicije ne treba “mešati” sa jednim pravoslavnim praznikom.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Luku, praznik u narodu poznat kao Lučindan. Luka je bio jedan od četvorice jevanđelista i pisac je Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih (danas se pritom slavi i Sveti Petar Cetinjski).
Brojne porodice u Srbiji obeležavaju krsnu slavu. Kada je reč o Noći veštica, taj datum dolazi iz zapadnohrišćanske tradicije, a u moderno vreme proslavlja se kroz kostiminirane zabave, koje se organizuju i u našoj zemlji, i razne druge aktivnosti u koje spadaju i pravljenje lampi od rezbarenih tikvi, gledanje horor filmova….
Zna se da je ovaj praznik zasnovan na keltskom običaju proslave praznika “Samhain”. Naime, Kelti su novu godinu proslavljali prvog novembra, a Samhain se obeležavao noć ranije i pretpostavlja se da se tada duhovi mrtvih vraćaju na zemlju izazivajući probleme i uništavajući useve.
Tu je i podsećanja da su keltski paganski sveštenici pravili ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve keltskim božanstvima. Tokom tih proslava nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože.
Ima nemali broj onih koji smatraju da pravoslavni vernici ne bi trebalo da ni na kakav način obeležavaju Noć veštica koji se ocenjuje kao još jedan negativan produkt sa Zapada.
Etnolog Jasna Jojić prokomentarisala je prošle godine za TV Prva da je “Noć veštica” jedan vid zabave za mlade, ali i magijski ritual koji je deo keltske kulture. “Ljudi vole magijske rituale, pa tako praznik Noć veštica predstavlja jedan vid prelaza na sledeće godišnje doba – zimu”, dodala je i napomenula da podele i svađe stvaraju izrazito negativnu atmosferu za šta nema razloga.
Diskusija o Svetom Luki i Noći veštica ponekad ume da poprimi duhovit ton mada ima, nažalost, i veoma oštrih komentara. Zbog toga su se odgovori na važna pitanja potražili i kod sveštenih lica.
“Ovo pitanje tiče se svih nas jer to je pitanje praznine koja se pojavila i u koju mogu da stupe razne pojave koje su potpuno drugačije od onoga sa čime smo tradicionalno živeli. Noć veštica je, onako kako je ja vidim, jedna potpuno razmontirana potrošačka zabava koja je kod stigla potpuno demontirana i lišena bilo kakvog smisla. Praznik “Halloween” pogrešno je i preveden, jer u osnovi je praznik svih svetih, a i naša tradicija ima te datume, jedina je razlika u tome što u našoj kulturi oni nemaju takav značaj. Uvezli smo ga, kao i “crni petak”, kao i još mnogo drugih događaja koji su suštinski izolovani događaji koji su tu samo da popune prazninu savremenog potrošača. Ako već želimo takve radosne i tradicionalne praznike, zašto mi od naših praznika ne napravimo nešto tako. Zašto, recimo, ne bismo uveli tradiciju da nedelju provodimo u krugu bližnjih, čineći da se osećaju dobro, u miru i radosti?”, prokomentarisao je jednom prilikom otac Gligorije Marković, sveštenik Crkve Svetih cara Konstantina i carice Jelene u Beogradu.
(Espreso / BlicŽena)