Pre nekoliko nedelja pakistanski ministar energetike najavio je da će platiti rusku sirovu naftu u kineskoj valuti. Ujedinjeni Arapski Emirati su početkom godine saopštili da sa Indijom razgovaraju o promociji trgovinskih aktivnosti u rupijima. Ranije ove nedelje, ministri spoljnih poslova grupe zemalja BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) razgovarali su o tome kako ostvariti veći globalni uticaj, uključujući stvaranje i korišćenje zajedničke valute.
Argentina, koja se trenutno bori sa inflacijom od 100 odsto i devalvacijom od 25 odsto, zatražila je od Kine da drastično poveća devizne svop transakcije u kineskoj valuti. Južna Koreja i Indonezija su pre nekoliko nedelja potpisale sporazum o promovisanju direktne trgovine u nacionalnim valutama. Udruženje nacija jugoistočne Azije raspravlja o razvoju regionalne trgovine i investicija koristeći valute svojih članica. Indija i Malezija su nedavno najavile novi mehanizam bilateralne trgovine u rupijama kako bi izbegle dolar u međunarodnim transakcijama. Brazil i Kina su takođe postigli veoma značajan sporazum o trgovinskom poravnanju u lokalnim valutama, a ne u dolaru.
Proces globalne dedolarizacije se zahuktava.
Ne treba očekivati da će neko preko noći ubiti hegemoniju dolara u svetskoj trgovini, finansijskim sistemima i globalnim tržištima kapitala. Trenutno se 88 odsto globalne trgovine odvija u dolarima, čak i kada transakcije nemaju nikakve veze sa Sjedinjenim Državama ili američkim kompanijama. Jedna od teorija zašto se proces dedolarizacije ubrzava zasniva se na tezi da je sve više zemalja zabrinuto jer Amerika koristi dolar kao moćno oružje za kažnjavanje. Novi trend forsiranja transakcija u domaćim valutama analitičari povezuju sa sve širom i agresivnijom primenom sankcija.
“Zemljama je decenijama dominirao američki dolar… Agresivnija i ekspanzivnija upotreba američkih sankcija poslednjih godina pojačava tu nelagodu i poklapa se sa zahtevima velikih tržišta u razvoju za novom raspodelom globalne moći“, Džonatan Vud, direktora globalnih poslova u konsultantskoj kući Control Risks.
Mogućnost da sankcije ugrožavaju dolar priznala je i šefica američkog trezora Dženet Jalen: “Postoji rizik kada koristimo finansijske sankcije koje su povezane sa ulogom dolara da bi to vremenom moglo da naruši hegemoniju dolar“.
Većina analitičara procenjuje da se globalna supstitucija dolara drugim valutama neće desiti brzo, i sasvim su sigurni da verovatno nećemo videti pad dolara tokom našeg života. Međutim, Višnu Varatan, šef ekonomije i strategije u Mizuho Bank Ltd. u Singapuru tvrdi:
“Bez sumnje, dedolarizacija se ubrzava i nastaviće se godinama koje dolaze… SAD su donele proračunatu odluku da koriste dolar za nanošenje bola, i verovatno će postojati dugoročne posledice.“
Zanimljivo je da se sada fokus priče o dedolarizaciji svodi na pitanje sankcija, posebno nakon što su članice G7 blokirale ruske devizne rezerve, ali ostaje otvoreno pitanje američkih javnih finansija. Zaduženost Amerikanaca dramatično raste, politički su ekstremno polarizovani, i više ne ostavljaju utisak moćne države koja je u stanju da održi globalni finansijski poredak, jer je potpuno otvoreno pitanje da li uopšte kontrolišu putanju sopstvenog javnog duga, posebno nakon što se pokazalo da republikanci i demokrate imaju mnogo bliže fiskalne stavove nego što se činilo tokom dramatičnog političkog okršaja oko podizanja granice duga, što se na kraju pokazalo besmislenim jer nije bilo ozbiljne fiskalne konsolidacije, tj. bolne rezove ili uštede. Otvoreno je pitanje koliko velikih zemalja smatra da je zavisnost od trgovine dolarima preveliki rizik.
Zemlje u kojima živi više od polovine svetske populacije ozbiljno razgovaraju o alternativama dolaru.
(Mondo)