Pravoslavni vernici 2. januara obeležavaju praznik posvećen Svetom Ignjatiju bogonoscu, a ovo je ujedno i prva krsna slava u novoj godini. Prema predanju, Sveti Ignjatije je nazvan Bogonosac jer je “stalno u srcu i na usnama nosio ime Boga živoga” i zato što ga je kao dete Isus Hrist držao u naručju.
U Novom Zavetu je zapisano kako je Gospod Isus Hrist rekao – “Ko se ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom”. Prema predanju i verovanju, smatra se da je Ignjatije Bogonosac bio to dete. Prema svetim spisima, kada je odrastao postao je učenik Svetog Jovana Bogoslova, a zatim episkom u Antiohiji.
Prvi je uveo antifonski način pojanja u crkvi, pojanje u dve pevnice, gde kada se sa jedne strane završi, na drugoj počinje. Sveti Ignjatije stradao je za vreme cara Trajana jer nije hteo da se odrekne svoje vere i uverenja. Car je naredio da ga bace u arenu sa lavovima.
Za ovaj praznik se vezuju razni običaji i verovanja, a jedan od njih je da je Sveti Ignjatije Bogonosac Zapštitnik pravednika i onih koji stradaju zbog svojih ubeđenja i zato što su različiti od drugih. Postoji običaj u nekim delovima Srbije da se na ovaj praznik prave kolači koji se poklanjaju deci.
Prema predanju, na sutrašnji dan se ne rade teški poslovi i ručni radovi, kao što je predenje, tkanje, šivenje. Neke porodice u Srbji obeležavaju ovaj praznik kao slavu, a Svetog Ignjatija Bogonosca kao zaštitnika njihovog doma.
Na ovaj dan dobro je ugovoriti ovu molitvu:
“Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Ignjatije: Moli Hrista Boga da spase duše naše.”
(Espreso)