Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju dan posvećen Svetom Vlasiju.
Sveti Vlasije bio je hrišćanski episkop koji je živeo krajem 3. i početkom 4. veka. Njegov praznik u našim krajevima još se zove i Vlasovdan.
Sveti Vlasije upamćen je kao bogobojažljiv i krotak čovek koji je ipak našao snage da progovori protiv nepravde i ustane protiv mučitelja.
Naime, Vlasije je bio episkop Sevastije, grada poznatog kao neznabožačkog u kome je živeo veoma mali broj hrišćana kojima je on bio uzor i uzdanica.
Kada je otpočeo veliki progon hrišćana krajem 3. veka, mučitelji su stigli i do Sevastije i vernika pod rukovodstvom Svetog Vlasija. Ovaj svetitelj je hrabrio svoje hrišćane, posećivao ih je u tamnicama i nije se odvajao od njih sve do sudnjeg časa.
Nakon što je grad ostao potpuno bez hrišćana jer su jedni ubijeni, a drugi su pobegli, svetitelj se povukao na obližnju planinu i potpuno se posvetio molitvi. Predanje kaže da su ga sve divlje zveri čuvale i pored njega se ponašale kao pitome.
Ipak, posle nekog vremena Svetog Vlasija su pronašli njegovi gonioci i poveli na sud. Prema legendi, na putu do tamo, svetitelj je izlečio bolesnog dečaka i spasao domaće životinje od vukova. Sveti Vlasije bio je jako mučen i na kraju je ubijen 316. godine.
Narod se sutra moli Svetom Vlasiju za napredak domaće stoke i za zaštitu od zveri, a njegov kult se povezuje sa obožavanjem staroslovenskog boga Velesa. Na Zapadu mu se mole još i protiv gušobolje.
Za ljude koji se dobro slažu sa životinjama, koji ih vole i koje životinje vole, kaže se da ih je Sveti Vlasije blagoslovio i tome naučio. Iz ovog razloga, u nekim krajevima Srbije, sutra niko ne upreže stoku niti sa životinjama bilo šta radi kako ne bi uvredio svetitelja. Priređuje se veliko slavlje u čast Vlasovdana, a životinjama se daju dodatne porcije hrane kako bi i one uživale.
Ako vam je životinja nekada spasla život, stariji kažu da ju je vodila ruka Svetog Vlasija. Zato na sutrašnji dan treba da odete u crkvu i u njegovu čast zapalite sveću.
(Mediji)