Danijela Kvas, jedna od omiljenih nastavnica, veoma otovreno i surovo je govorila o svom problemima u školstvu zbog kojih deca postaju nevaspitana.
Danijela Kvas je jedna od najpopularnija i najboljih profesorki srpskog jezika, ali i mama dvoje dece. Ova književnica se posebno izdvojila u vreme pandemije jer je imala specifičan metod prenošenja gradiva, neposredan odnos sa đacima, ali i velika ljubav prema poslu kojim se bavi. A ovoga puta je potpuno otvoreno govorila o velikim problemima u školstvu.
– Naša deca žive u najboljem vremenu, jer deci je uvek njihovo vreme najbolje, kao što je nama bilo naše, pa će tako biti i svakoj narednoj generaciji. Potrebno je da decu pustimo da izađu iz staklenog zvona, da budu slobodna, da greše, da se razlikuju, da znaju da ne moraju uvek i u svemu biti prvi – priča Danijela u emisiji “Mamazjanija”, a prenosi Zadovoljna.rs.
Kako nastaje nevaspitano dete?
Danijela je suštinu problema objasnila veoma jedostavno u samo nekoliko rečenica.
– Pofesor je pre svega pedagog i ta uloga je mnogo važnije od one da prenese znanje. Svakodnevo smo u ulozi vaspitača, i eto, imamo poteškoće otkako su nam oduzeta prava da vaspitavamo decu. I onda roditelji nemaju vremena, mi nemam prava, i na kraju društvo može dobiti nevaspitano dete, koje nije krivo zbog toga što neko nije imao mogućnosti ili prava – ističe nastavnica.
Između ostalog nastavnica Kvas govorila je i o ocenjivanju, poklanjanju ocena i tome što je u našim školama ocena merilo svega.
– Pa mi nemamo dete koje ima ispod trojke uopšte ocenu. Malo je škola, da ne kažem, doći ćemo u situaciju da na prste nabrojimo one koji imaju manje od tri. Jer vi kada date detetu manje od tri, bi onda morate opet silnu papirologiju negde da dokažete šta ste vi sve radili, kakvu ste mu pomoć pružili. Šta ste vi učinili da to dete ima, odnosno zašto bi dete imalo ocenu manju od trojke – objašnjava i dodaje:
– I onda, kako da kažem, to je linija manjeg otpora, to je velika nepravda prema deci koja imaju izuzetna postignuća, to je pre svega jedan mediokritet koji se stvara u društvu da smo svi isti, da smo svi fantastični, da niko ne sme da talasa, jer ako se neko izdvoji kao stvarno vrhunski talenat u nečemu, onda on treba da bude nekako ta ista perica kao i ona petica koja je na kraju krajeva i poklonjena ocena – pa ima i toga, je l‘ tako, da se našminkaju te ocene nekako na kraju zarad lepote života, srećnih roditelja, srećnog društva, boljeg proseka.
Smatra da je to nepravedno prema deci koja imaju izuzetna postignuća.
– Roditelji su zacrtali da im deca budu vukovci, ali nije normalno da svi imaju sve petice, pustite dete da bude dete – zaključila je nastavnica Danijela Kvas.
(Izvor: Stil/ Zadovoljna)