Da li uopšte znate kako je nastala čuvena izreka koju ste nebrojeno puta izgovorili – “Smeje se kao lud na brašno”?
Toliko izreka smo usvojili, često ih izgovaramo, mada je činjenica da ne znamo pravo značenje i kako su nastale. Jedna od njih je čuvena “Kaži dragička” koja krije urbanu legendu, a koliko poznajete poreklo dobro poznate “Smeje se kao lud na brašno”? U Srbiji se i te kako koristi i krije interesantnu istorijsku priču.
Postoji nekoliko teorija, a jedna od njih datira iz Stare Grčke, kada su ljudi verovali da božanstva umiru. To se dešava u jesen, na proleće se ponovo rađaju, a tokom zime “duše mrtvih izlaze na svetlost dana”. Jedina zaštita od njih, smatralo se, bili su smeh i radost. To je bilo vreme kada su povorke išle ulicama i igrale po trgovima.
U tim povorkama nalazile su “dvorske lude” kojima je smeh bio nezaobilazni način teranja straha. Posipali su ih brašnom da bi bile bele kao mrtvaci koje ismevaju.
Odatle je nastao izraz “Smeje se kao lud na brašno”. Ipak, ima još jedna teorija koja vuče makedonske korene. Postojao je običaj da se duševni bolesnici, koji su se često i histerično smejali, leče uz molitve nad brašnom od kojih je zatim pravljen hleb.
Inače, neki naučnici smatraju da smeh nije uvek izraz radosti. Postoje neka medicinska stanja u kojima smeh, zapravo, predstavlja bolest. Ono što lekari nazivaju “neveselim” ili “patološkim smehom” javlja se u više varijanti: nezadrživo cerekanje, iznenadni napad ludog smeha i đavolov smeh.
(Izvor: Mondo)