Ideš za Kanadu je zloglasna poruka zemunskog klana, od koje su i sami pripadnici pomalo strepeli jer su znali da imaju još jedan krvavi zadatak, odnosno likvidaciju!
Sve „nedoumice“ u svojoj knjizi razrešava najopasniji ubica ove surove mafije Sretko Kalinić. On je u svojoj knjizi „Zemunski klan – ko je ko“ izneo sve detalje funkcionisanja ove kriminalne organizacije i njenog fatalnog pada.
Kalinić je tako ponovio optužbe da je pripadnik klana Ninoslav Konstantinović pogubljen pre gotovo 20 godina i ponovo konstatovao da je on stradao od ruke Miloša Simovića i Milana Jurišića Jureta.
Do detalja je govorio i o načinu na koji je pobegao iz Srbije posle ubistva premijera Zorana Đinđića, ali i kakvu su ulogu u organizaciji ove kriminalne grupe imali pojedinci koji više nisu živi, a pretpostavlja se i nove vođe.
Ideš za Kanadu
Još uvek se ne zna sudbina Ninoslava Nina Konstantinovića, iako je pre godinu dana profesionalni ubica Čaba Der u svom pismu sudu u Beogradu tvrdio da je upravo Konstantinović želeo da ga likvidira u jednom stanu u Budimpešti. Krivicu za likvidaciju, uz brojne uvrede na njihov račun, Kalinić prebacuje na Miloša Simovića i ubijenog Milana Jurišića Jureta.
– Derpe Glavati Simović se istripovao da je postao šef. Ubedio je Juru da ubiju Nina i da ga zakopaju na njivi pored auto-šuta Beograd–Zagreb, blizu pumpe „Zmaj”. Mi smo taj deo zvali „Kanada”, a šifra „da neko ide za Kanadu” imala je samo jedno značenje.
Nina su navukli pričom da hoće žena da ga vidi. Nino, mučenik, nije razmišljao da će izgubiti glavu. Nije mu palo na pamet da može doći do toga da ga ubiju oni kojima je spasio život kad je bila najveća frka. Derpe Glavati Simović i Jura su otišli dan-dva ranije u šumicu pored auto-puta da iskopaju raku.
Nino je išao sa njima tamo da bi video ženu. Tamo su ga ubili i bacili u rupu. Derpe Glavati Simović mi je pričao da mu se činilo da je Nino bio živ dok su ga zakopavali. To je pričao godinama posle kad god bi se napio – piše Kalinić.
Iako Konstantinovićevo telo nikada nije pronađeno, najopasniji „zemunac” živopisno opisuje kakav je Simović postajao kada bi pričao o Ninoslavu.
– Dok je pričao o tome, sav bi se stresao, kao pas kada izađe iz vode. Kada god se setim ovoga, kao da gledam Derpeta Glavatog Simovića kako sav izbezumljen priča o tome, dok mu na oči, kako on kaže, dolazi belilo. Dok se prisećam svih događaja, uviđam da je Derpe Glavati Simović samo smešna strana „zemunskog klana” – piše Kalinić.
Kako tvrdi, jedini razlog što je Miloš Simović ubio Ninoslava jeste da bi sva njegova i zlodela njegovog brata Aleksandra svalio na njega.
– Ta pi*da smrdljiva i ološ je zaboravio da je Nino spasao njega i njegovog brata za vreme „Sablje”. Možda ga je ubio iz zahvalnosti?! Meni je Derpe Glavati Simović poručio po debelom Iliji Novoviću (ubijen i spaljen 2009. godine, prim. aut.) da je Nino navodno ukrao 50.000 evra i da je pobegao s ljubavnicom.
Čudna mi je bila ta priča, ali pomislio sam da ljudi mogu svašta da urade kada prolupaju. Kad su ubili Nina, Simović i Jurišić su ubrzo otišli u Španiju kod Vlade Budale (Vladimira Milosavljevića) i Aleksandra Ace Simovića – otkriva Kalinić u svojoj knjizi.
Beg iz Srbije
Pošto su drugi članovi „zemunskog klana” već bili pobegli za Španiju, 3. novembra 2003. tamo je krenuo i Kalinić.
– Na isti način sam prešao granicu kao i svi pre mene, tako što sam preplivao Drinu. Baš tada je bila puštena brana na Perućcu, pa je reka bila duplo šira nego inače. Sva mutna i puna virova, odnela me je sigurno sedamsto-osamsto metara nizvodno dok sam je preplivavao.
Dobro plivam, ali džabe, jer Drina nosi sve živo. S druge strane reke čekali su me Amigov brat i Cvele (Cvetko Simić, ubijen početkom 2010. u Zagrebu) s papirima i garderobom – navodi Kalinić ponovo u svojoj knjizi govoreći o ljudima koji su odavno mrtvi.
Kao anegdotu prepriča i prvu kafu koju je popio posle bekstva.
– Bilo je malo neobično sedeti i uživati na kafi bez ikakvog zenta da će te neko prepoznati. Otišli smo posle u neku kuću da se sredim za prelaz granice. Kad sam se istuširao i obrijao, Cvele mi je rekao: „Ti si mi ubio druga Šljuku.” Rekao sam mu: „Ubio sam mu i brata. To ti ne smeta?” Video sam da se zeza, pa sam mu zbog toga tako odgovorio.
Tada mi je Cvele rekao da je isto pitao i Acu Simovića kada je pošao s Vladom Budalom za Španiju. Aca se primio i uparanoisao skroz, pa je otišao kod Vlade Budale i šapatom mu rekao da je Cvele Šljukin drug.
Verovatno se uke*ao da će ih Cvelinjo pomlatiti tamo u kući, a on se samo zaje*avao s njima. Baš bi ih neko vozio 200 kilometara da bi ih likvidirao – malo sutra. Cvele je zaista bio dobar sa Šljukom, ali nisu bili kao braća – tvrdi Kalinić.
Veliki sastanak
Kako pripoveda u knjizi, usledio je put preko Hrvatske, Slovenije i Italije ka Španiji.
– Kad smo stigli u Barselonu, smestili smo se i izašli u grad. Provod je bio odličan. Narednog dana smo otišli u Madrid, gde nas je čekao Derpe Glavati Simović u „Hard rok kafeu”. Večerali smo, a onda nas je Amigo ostavio da razgovaramo.
Derpe Glavati Simović mi je odmah rekao da je ubio Ninoslava Konstantinovića, zbog čega sam istog momenta promenio mišljenje o njemu. Gledao sam ga i pitao šta je napravio, a on je počeo da ga pljuje da je prevarant i narkoman.
Tvrdio je da bismo navodno svi popadali zbog njega i slične nebuloze. Posle toga je pričao koja će sve krivična dela da prebaci na Nina. Pre nego što sam ja došao, Vlada Budala, Milan Jurišić Jura i Aca Simović otišli su u Argentinu, a Derpe Glavati Simović i ja smo ostali u Madridu – otkriva dosad nepoznate detalje bekstva Kalinić.
(Izvor: Kurir / Objektiv)