Miroslav Mišković, uspešni srpski biznismen i vlasnik Delta Holdinga, nedavno je na jednoj tribini u Kruševcu, gde se školovao i započeo karijeru, studentima objasnio kako je od rodnog sela Bošnjane stigao na Forbsovu listu najbogatijih ljudi sveta i sa kojim se sve izazovima susretao na tom putu.
“Postao sam veoma mlad generalni direktor. Ostali generalni direktori, ta plejada direktora u Kruševcu, bili su skoro godište mog oca. Ja sam posmatrao kako je padao jedan po jedan. I brzo sam video da ta sudbina čeka i mene.
Da je to samo pitanje dana. Manje sredine jedu ljude. Savetovao sam neke ljude da moraju da budu u metropolama, jer tu mogu da postignu veći uspeh, a da ne upadaju toliko u oči. Onda sam došao u Beograd i započeo biznis. Tih devedesetih godina, mi smo bili izuzetno mala firma. Vaskrsli smo od dvehiljadite pa kasnije”, objasnio je Mišković.
Postao sam prebogat za Beograd
On je zatim ispričao kako je zaradio najveće pare u karijeri i, kako kaže, “rešio lično bogatstvo”, koje, objasnio je, treba odvojiti od kompanijskog.
“Glavno što smo uradili u tom periodu bilo je to što smo prodali banku 2005. godine. To je bio period kada sam većim delom rešio lično bogatstvo. Mnogi ne razumeju da se apsolutno odvaja lično bogatstvo od kompanijskog.
Kad sam imao taj proces na sudu morao sam da im objasnim – lično bogatstvo je jedno, kompanijsko je drugo.Većina sudija i tužilaca zamišlja da ja sa koferom odem u “Kraun Plazu” u osam uveče i kažem: “Otvorite kasu” i pokupim pare.”
Mišković je otkrio da je to bio period kada je trebao da ode iz Beograda, jer je i on postao pretesan za njegovo bogatstvo i položaj u društvu.
“To je period kad je trebalo da odem iz Beograda. I Beograd je bio premali za nekoga s toliko novca. Ne volim da izgovaram to “privatno”, za mene su kompanije – kompanije, nema privatna i društvena. Kad smo mi kao privatna kompanija dobili 932 miliona evra, to je bilo neverovatno.
Od tog trenutka političari počinju da upiru prstom u mene, jer je lako ovom narodu, za koji i sami znate kako živi, i govore im: “Vama bi bilo bolje da nije Miškovića i drugih”.
Tako je počela da se stvara atmosfera protiv bogatih ljudi. Postali su stalna tema, ali naročito pted izbore, jer tako bilo političarima bilo najlakše da objasne glasačima zbog čega oni nemaju bolji standard života.”
Moraš da ulažeš dok ne pukneš
Mišković je npotom objasnio da uspešan biznis traži neprestana ulaganja i da ako se prestane sa ulaganjem, onda, kako je rekao, samo “pukneš”.
“Biznis je najednostavnije objasniti. Svi misle kupiš jeftinije, prodaš skuplje. Okej. Ali, treba da imate kapital i snagu da izdržite to. Biznis je nešto tako suptilno da bi se tako lako reklo: “Sad ću da uđem u biznis”. Ne može tek tako da se uđe u biznis, verujte mi! U biznisu mora da se ima znanje, znanje, znanje, ja to stalno ponavljam. Zadovoljenje u biznisu ne postoji.
Onog trenutka kad staneš sa razvojem, gotov si. Kad kupiš dva hotela i počneš da ih vodiš, ti ćeš za pet godina da likvidiraš ta dva hotela ako ne ulažeš u njih.
Biznis traži investicije i neprestano ulaganje. Kad me pitaju dokle te investicije, ja imam običaj da kažem “Dok ne pukneš”. Znači nema tu stajanja. Onog trenutka kad staneš u biznisu, ti si puk`o.
Pogledam sebe. Odem na odmor i posle osam dana, prosto mi nedostajem da vidim šta se dešava s poslom. Kad sam na poslu, želim odmor. Tako da kad neko uđe u biznis, ne može da izađe iz njega. U emotivnom smislu. Često se to dešava i bankrotom, što dovodi do velikih tragedija, ali o tome ne bih da pričam”, zaključio je Mišković.
(Izvor: Mondo)