Milicu Kostić (18) su 2. septembra 1974. godine pokušala da siluju petorica mladića u jednom stanu u Kruševcu. Da bi sačuvala svoju čast, ona je skočila u smrt sa 11. sprata zgrade. Slučaj je potresao celu Jugoslaviju, a pamti se i dan danas.
Nju su petorica mladića pokušali da siluju u stanu, a ona je iz očaja, skočila sa 11. sprata Rubinove kule u Kruševcu. Preminula je nekoliko dana kasnije od zadobijenih povreda. Na samrti je sudskim izvršiteljima dala izjavu i time je ovaj slučaj u velikoj meri rasvetljen, a počinioci su služili višegodišnje zatvorske kazne.
Ovaj nezapamćen događaj, potresao je celu bivšu Jugoslaviju, a u Kruševcu su u to vreme organizovane demonstracije protiv nasilnika koji su kasnije osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.
Okrivljeni M. Mađarac, T. Ž. Nikolić, Z.Ivanović, S.Trifunović i u to vreme maloletni S.V. osuđeni su na zatvorske kazne zbog smrti Milice Kostić.
Tog kobnog ponedeljka, 2. septembra 1974. godine, Milicu je kod trga Fontana presreo jedan od nasilnika i zamolio da krene sa njim do stana u Rubinovoj kuli i odatle pozove njegovu devojku čiji su roditelji jako strogi. Ne sluteći ništa, Milica je pošla a kada je ušla u stan na 11. spratu počela je njena agonija. Ona je izjavila da ju je mladić nasilno uvukao u zaključanu sobu i saopštio joj da je u hodniku čeka još nekoliko mladića. Zahtevao je od nje da se da se skine, jer nema drugog izlaza…
Milica je, međutim, to kategorički odbijala moleći da to ne čini i da je pusti. Branila se i plakala i, kad je osetila da se prvi nasrtljivac malo pokolebao, jer je na tren odškrinuo vrata i saopštio drugovima da bi trebalo da je puste, jer je nevina Milica je jurnula ka prozoru i skočila sa 11 sprata Rubinove kule.
Inspektor Dobrivoje Stefanović stigao je u bolnicu, dok je osamnaestogodišnja devojka jedva disala, i sve je izgledalo, da neće izdržati još dugo.
Devojka je, kako je svedočio Dobrivoje, “imala pege po licu. Ležala je na leđima i u toku razgovora povremeno otvarala oči i gubila svest. Na licu se tada nisu primećivali otoci ni povrede. Doktor mi je rekao da ima unutrašnje povrede i da neće dugo. Imala je pomućen pogled u prazno. Govor joj je bio isprekidan – jedva je izgovarala i sa prekidima. Imala je glas plašljiv – kao srna. Od bola nije imala snage da plače. Odavalo je utisak zadnjeg uzdisaja”, pričao je on.
Inspektoru je Milica uspela da da izjavu. Njihov razgovor je ovako tekao:
Pitao je: “Gde si bila?”
Milica je rekla: “Bila sam u školi. Sa drugaricama… Trebalo je da imaju nešto – kao pismeni. Posle ovoga je izgubila svest. Zatim se opet probudila i rekla: “Išla sam sa nekim dečkom do jedanaestog sprata da pozovem njegovu devojku.”
Inspektor: “A što si ti išla?”
“Taj dečko mi je rekao da ta devojka ima stroge roditelje i da je samo pozovem.”
Tada je opet zaspala. Posle par minuta se probudila i rekla: “Bili smo na jedanaestom spratu”.
“Kako znaš?” – pitao je inspektor. Rekla je da je, pošto je izašla, videla na liftu.
“Da li si sama skočila ili te je neko gurnuo?”
Rekla je: “Ja sam sama skočila kroz prozor.”
Pitao je: “Zašto?”
Rekla je: “Nisam više mogla da izdržim… Jedino sam na taj način mogla da sačuvam svoju čast.”
Potom je pala u duboku komu. Preminula je dva dana kasnije u kruševačkoj bolnici, a njena tragična sudbina i danas izaziva talas emocija kod svih koji je čuju. U sećanje na nastradalu devojku, poznati pevač Zdravko Čolić posvetio joj je pesmu “Ona spava“.
Tomislav Nikolić, jedan od okrivljenih za pokušaj silovanja Milice Kostić, navodno je osuđen na 9.5 godina zatvora, a tokom ranijih godina nije želeo da komentariše stravičan događaj.
“Ne želim da se vraćam u vreme od pre četiri decenije. Zašto vas to zanima, sada imam svoju porodicu. Zašto me uznemiravate, zašto me vraćate 41 godinu unazad?! Radim u vodovodu i tri godine sam pred penziju. Molim vas, pustite me”, rekao je on svojevremeno za Kurir.
(Izvor: Mondo)