FOTO: WIKIPEDIA

Savezničke trupe stigle su u neutralnu Grčku 1915. pokušavajući da pomognu Srbiji, ali je ekspedicija stigla prekasno i u nedovoljnom broju da spreči pad Srbije. Tada je doneta odluka o povlačenju srpske vojske i civila preko Albanije, i pretrpljeni su strašni gubici.

Loading...

25. novembra 1915. godine, pre 101 godinu, počelo je čuveno povlačenje srpske vojske preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Za vreme, kako je nazvana “albanske golgote”, život je izgubilo 243.000 srpskih vojnika i civila, to je bila trećina muške populacije u Srbiji, odnoso svaki treći muškarac.

Advertisements

Odluka o povlačenju doneta je jer je stanje u srpskoj vojsci bilo veoma teško. Vladao je zamor, nije bilo hrane, kao ni oružja i municije, a zima je bila na pragu. Albanija je tada bila saveznica Srbiji, jer je Esad Paša dozvolio srpskoj vojsci da prođe kroz Albaniju.

Savezničke trupe stigle su u neutralnu Grčku 1915. pokušavajući da pomognu Srbiji, ali je ekspedicija stigla prekasno i u nedovoljnom broju da spreči pad Srbije. Tada je doneta odluka o povlačenju srpske vojske i civila preko Albanije, i pretrpljeni su strašni gubici. U snegu je ostalo zarobljeno na desetine hiljada ljudi, vojnika i civila, stradalih od posledica ranjavanja i iscrpljenosti, što je još jedna od neispričanih priča.

Advertisements

Povlačenju su prethodili istorijski događaji za Srbiju. Nakon čuvene Kolubarske bitke, koja je trajala skoro mesec dana u januaru 1915. godine, srpske vlasti procenjuju da su stekli prestiž kod saveznika i šalju ponovo trupe radi izlaska na more preko Albanije. U leto 1915. srpska vojska je intervenisala u Albaniji radi zaštite Esad-pašinog režima, slomivši ustanak njegovih protivnika.

Krajem 1915. srpska vojska ponovo prelazi Albaniju, ali ovog puta u rasulu, povlačeći se ispred Austro-Ugarskih snaga. Pod pritiskom moćne austrougarsko-nemačke i bugarske ofanzive, Vrhovna komanda srpske vojske 25. novembra 1915. godine odlučila je da se trupe vojske povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko more.

Advertisements
Loading...

Ta odluka je doneta posle neuspelog pokušaja da se vojska povuče dolinom Vardara, zbog prodora bugarske armije, presecanja komunikacija i izostanka planiranog prodora saveznika iz Soluna. Povlačenje se odvijalo naročito teško, usled ekstremnih vremenskih neprilika i neprijateljskog raspoloženja stanovništva, posebno u oblastima van Esad-pašine kontrole. Neretko je dolazilo do oružanih okršaja i napada na srpsku vojsku i izbeglice.

Koliko je stanje u srpskoj vojsci bilo alarmantno, svedoči i saopštenje nemačke komande.

– Pošto srpska vojska više ne postoji, već postoje samo njeni bedni ostaci koji su se razbegli u divlje albanske i crnogorske planine, gde će bez hrane po voj zimi naći svoju smrt, to su prekinute dalje operacije i neće se više izdavati izveštaji sa balkanskog ratišta.

Povlačenje je trajalo sve do leta 2016. godine. Na tom putu, preko Albanije pa sve do ostrva Krf, bilo je mnogo muka. Na “ostrvo spasa” kako su ga zvali, u aprilu je stiglo 152.000 vojnika i civila, a “alabansku golgotu” nije preživelo 243.000 ljudi.

Advertisements

Tamo su ih dočekali Britanci i Francuzi, i na Krfu je uspostavljena baza za naredne bitke koje su vodili srpski vojnici sa saveznicima, ali i za probijanje Solunskog fronta.

(Izvor: Mediji)

Advertisements