Ponuda Slobodana Miloševića Medlin Olbrajt da SR Jugoslavija postane članica NATO-a bila je očajnička ponuda jedne male, sirote zemlje, koja je bila izložena velikoj vojnoj pretnji, izjavio Momir Bulatović.
Bulatovic koji je bio predsednik Savezne Vlade SRJ u vreme NATO agresije 1999. godine kaže za Tanjug da je ta ponuda došla na kraju, kao i da je tadašnje rukovodstvo SRJ pre toga ponudilo rudnike na koncesiju, na šta su dobili odgovor da je to interesantno, ali da nece.
“Druga ponuda je bila baza, rekli smo im treba vam baza, dacemo vam mi bazu sa simbolicnom naknadom, i dobili smo odgovor ne hvala. Nije im trebala saglasnost jedne države, jer bi kasnije morali da pitaju i Avganistan i Siriju i Libiju i bilo koga”, ispricao je Bulatovic.
Kako kaže, konacno, u krajnjem ocaju, rekli smo da je bolje da SRJ bude clanica NATO-a da bi se izbeglo bombardovanje.
“Oni su se nasmejali, rekli da je to interesantno, ali da ne može ni to”, kaže Bulatovic.
Prema njegovim recima, NATO je tada hteo da gospodari svetom, a SRJ im je poslužila i kao laboratorijski primerak.
“Mi smo bili divan laboratorijski primerak, oni su govorili da ce da nas unište za 72 sata, ali vidite nismo mi tu ništa krivi, nismo bili ni blesavi, ni suludi, ko bi lud zaratio svoju zemlju i svoj narod sa tako velikom silom, ali je njima trebao jedan mali, prljavi rat, kao što uvek treba kroz istoriju”, navodi Bulatovic.
Vazdušni napadi na SRJ poceli su 24. marta 1999. godine i trajali su 11 nedelja. U njima je, prema razlicitim procenama, poginulo izmedu 1.200 i 4.000 ljudi.
NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz cetiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama ucestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi i u SAD.
U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su ošteceni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuce, spomenici kulture…
(Izvor: Mondo)