Zamenio je direktorsku platu u Austriji za farmersku u Bosni i Hercegovini. Roditeljima, dedi, okolini – nikome nije jasno “šta mu bi”, ali Mato je znao šta radi.
Pre tačno dve godine Mato Janjić se vratio iz Austrije u rodnu Posavinu, ali ne sam – poveo je i krave. Šta je obrazovanog čoveka sa diplomom više škole za poljoprivredu, nagnalo da platu stručnog voditelja za ishranu goveda i direktora prodaje za austrijsku genetiku zameni za farmersku u BiH, za mnoge je misterija. Ali, Mato kaže, znao je šta radi.
“Odgovor je jednostavan, kao prvo ovo sam voleo od malena, i oduvek sam planirao da ovde napravim farmu krava. Kao drugo, što se tiče mlekarstva ovde u BiH vidim više mogućnosti nego u Austriji”, kaže za Agroklub vlasnik farme Janjić Simental Breed.
Po kravi 10.600 litara godišnje
Trenutno je na njegovoj farmi 39 muznih grla, od kojih je 35 na muži i ove godine imaju prosečnu proizvodnju od 10.600 litara mleka. Njegov radni dan počinje u pola pet ujutro sa mužom i hranjenjem telića. Potom spremi hranu za krave po svom receptu, seda u miksericu i servira obrok – jedini u toku dana.
Mati ništa teško nije za njegove mezimice
“Uveče opet oko 16 sati počinje priprema i tako opet skoro sve isto kao ujutro samo bez hranjenja. Naravno imam sezonalni oteljaj. To znači kod mene nema teljenja preko cele godine, nego samo na jesen i proleće i time izbegavam leti po visokim vrućinama, šta kravama dobro dođe”, opisuje svoje poslove i kaže kako tako izgleda svih 365 dana u godini.
Nema odmora ni za vikende niti praznike, kao u Salcburgu, pa se zato mnogi još i više čude njegovoj odluci da dođe u BiH. Imao je krave i “preko grane”, ali su one bile u štali kod prijatelja, a proizvodnja bazirana na visoko vredne rasplodne bikove za veštačko osemenjivanje. Kako je okolina onda reagovala na njegov potez da sve to napusti…
“Različito! Roditelji nisu bili oduševljeni, a što se tiče prijatelja, rekli su da je dobra ideja, meštani kako ko, neki su mi baš dobro pomogli kad je krenulo ovo sve, neki nisu baš verovali u to”, kaže Mato.
Jasna vizija razvoja
Danas, ne samo da veruju, nego svedoče nastanku jedne savremene farme. Ovde sada dolaze farmeri iz čitave države, ali i regiona. Raspituju se o načinu ishrane, merama u štali, o proizvodnji, genetici… A domaćin – bez kratkoročnih planova, ali s jasnom vizijom razvoja.
“Moju farmu vidim za 10 godina sa 120 krava u slobodnom sistemu, sa dva muzna robota i prosečnom proizvodnjom od oko 11 hiljada litara mleka po kravi godišnje”, odlučno kaže i dodaje da Bosna i Hercegovina ima neverovatno dobre resurse za govedarsku proizvodnju, a kao glavne nedostatke u BiH ističe nepostojanje matične službe i selekcije.
Moramo znati koliko mleka proizvodimo, kaže ovaj farmer.
“Isto tako, širom cele države nedostaje kontrola mlečnosti da znamo na čemu smo, gde smo sa proizvodnjom kod krava i kako usavršiti još i genetiku i što je jako bitno još dodatno edukacija, pogotovo što se tiče ishrane i nege papaka.”
U BiH se, ocenjuje, može dobro živeti i zato mladima poručuje da je “nebitno gde si i šta si, svugde se moraš napeti sa poslom”. A, Mato se dobro napeo, pa svega ima osim vremena, ali nedeljom manje radi pa je to dan kada se posveti porodici i prijateljima, a tokom sedmice uglavnom se druže uveče nakon poslova.
Deda kaže i što drugi ne smeju
“E, moj jadniče jadni…”, u šali izusti Matin deda i ono što se možda niko ne usudi reći, a možda su mnogi pomislili. Ali, žao je dedi što unuk mnogo radi, ali je ponosan što je ovaj mladi poljoprivrednik, mnogi će se opet složiti – postao za primjer.
(Espreso/Agroklub)