Žena koja je tek nakon 50. godine počela da živi punim plućima otkrila je da je kako je sebi pravila pakao u glavi.
Srarenje predstavlja neizbežnu kategoriju na koju niko od nas ne može uticati, a ono što je zanimljivo jeste da mnogi ne mogu da je prihvate. Mnoge žene, po svaku cenu žele da izgledaju mladoliko, te neretko tragaju za “eliksirom mladosti”. Međutim, ono što svaka žena treba da uradi, jeste da prigrli svoje godine i da bude ponosna na njih, kao i na svaku svoju boru, koja sa sobom nosi određenu priču.
Ispovest žene, kojoj je opterećenost godinama znatno uticalo na kvalitet života, poslužiće svim onim damama koje su u istoj ili u sličnoj situaciji.
“Sećam se trenutka kada sam stvarno primetila bore na rukama. Potom i bore oko mojih očiju. Upravo ona mesta koja ljudi vide kad komuniciraju s nama. Shvatila sam da sam, iako sam se psihički osećala mladom, zapravo postala ‘stara’. To me počelo naoko neprimetno izjedati”, priznala je, piše Moje vrijeme.
Neostvareni snovi
S tim mislima ruku pod ruku počele su je mučiti i druge životne realnosti. “Bilo je to i vreme kad sam osvestila da se snovi koje sam imala s 20 godina, kad sam se osećala besmrtnom, nisu ostvarili. Uspeh, koji se nekad činio tako nadohvat ruke, ja kroz celi dotadašnji život baš i nisam postigla. A poslednji udarac zadala mi je spoznaja da mi je ostalo manje dana ispred konja nego što sam ih ostavila iza kola”, piše iskreno.
U jednom je trenutku, sasvim utučena, gotovo prestala živeti. “Imala sam tada preko 50 godina i bila sam ogorčena do srži. Uvređena, povređena. Moja zajedljivost je, a verujte mi, često je tako, bila očiti znak duboke depresije. Depresija je bolest. Onda sam shvatila da će me svi otkantati ako ovako nastavim, pa sam se trgnula”, priznala je iskreno.
Prigrlila “drugi život”
“Odlučila sam prigrliti ono što ja zovem ‘drugi život’. Promenila sam se usled ponovnog otkrivanja ko sam ja zapravo. Počela sam učiti nove stvari, duhovne, ali sam tražila i nova iskustava, uvažavajući lekcije proizašle iz mojih ožiljaka i rana nastalih u 50 i više godina hodanja zemljom. Ti ožiljci su bili potrebni da budem ono što sam nanovo uvidela da želim biti”, objasnila je.
I dok je u počecima spoznaje da stari bila čangrizava i krajnje zajedljiva, danas, tvrdi, više nije ni ogorčena ni jadna. “Ja sam sve, samo to ne. Osvestila sam sve i prigrlila svoje godine i pazim na svoje misli i ponašanje na van. Znam mnoge koji sebi samo pogoršavaju život, preko njih uviđam koliko je porazno misliti da su ‘najbolji dani ostali u prošlosti’. Zapravo bismo trebali otvoriti svoja srca tim ljudima. Oni pate, nisu se rodili ni zli, ni čangrizavi, ni zajedljivi”, objasnila je i za kraj nezadovoljnima sobom poručila: “U svakom trenutku možemo biti ono što izaberemo biti. Ta će vas spoznaja podići sa svakog dna.”
(Izvor: Stil)