Čim sam prešla četrdesetu odmah su ljudi iz okoline počeli da mi spominju bore, starenje i to kako je neophodno da iste sasečem u korenu. Kolagen je reč koju su mi došaptavale drugarice.
“Ja ga pijem već neko vreme, imaš povoljno da ga poručiš preko interneta,” rekla mi je najbolja drugarica koja se “drži” odlično iako je starija pet godina od mene.
Kako nikad nisam bila opterećena borama, a starost sam doživljavala kao privilegiju, tako o kolagenu nisam ni razmišljala, ali kada je isti počela da spominje moja sedamdesetogodišnja majka, malo sam “naćulila uši”, što bi se reklo.
Naime, od kako joj je ustanovljena osteoporoza, majka je dobila zadatak da pije kolagen. Ali pošto je ona lik koji voli samo “prirodne stvari”, tako je odlučila da napravi domaći kolagen koji je ispao jeftiniji, ali bogami i ukusniji.
Evo kako sam, po njenom receptu, napravila nedeljne zalihe kolagena:
Potrebno je:
- 1 šuplja juneća butna kost (sa malo mesa), mada mogu i pileće nogice
- 3 šargarepe
- 3 paškanata
- 1 celer
- 2 glavice luka
- 2 čena belog luka
- 2 lista lovora
- 1 grančica ruzmarina
- so i biber – po ukusu.
Način pripreme
U uređaj za sporo kuvanje (krčko) sam stavila kosku koju je mesar isekao na pola, tako da se videla srž. Dodala sam vodu do vrha uređaja (moja mama koristi veliku šerpu od 10 litara), uključila sam i ostavila da ključa tokom 10 sati.
Pošto je ovaj uređaj tako dizajniran da nema isparenja vode, količina u loncu je ostala ista. Nakon 10 sati sam iz dobro raskuvane kosti istresla srž, pa sam dodala povrće i ostavila da se sve kuva još 4 sata. Zatim sam procedila vodu i preručila je u teglice, a povrće sam pojela za ručak.
Ovu vodu, bujon ili čist, prirodni kolagen, pila sam svaki dan po 100 ml. Samo sam je pre toga zagrejala i na mene je imala divan osećaj, kao da pijem supicu (što i jeste istina).
Tako jednom nedeljno spremim sebi ovu supu, bujon, red od junetine, red od piletine – zavisi šta je odstupno u mesnici.
(Stil)