Terorizam na Severnom Kavkazu 1999. godine doveo je Rusiju na ivicu raspada i mnogi svetski lideri bili su uvereni da će Rusija prestati da postoji u tadašnjem obliku, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin u intervjuu za danas emitovani film „Predsednik“ na TV „Rusija 1“, posvećen 15. godišnjici početka njegovog prvog mandata na mestu šefa države.
„Odlučio sam: nema drugog izbora već da se ide do kraja. Nije bilo moguće učiniti ništa drugo osim gušenja tog terorizma, nije bio moguć dogovor“. „Odlično se sećam i mislim da sam već govorio o tome, da sam kao direktor Federalne službe bezbednosti čitao različite operativne dokumente, između ostalog i presretnutu prepisku međunarodnih terorista, koji su pisali „Sada je jedinstven istorijski slučaj – imamo mogućnost da otkinemo Kavkaz od Rusije – sad ili nikad“. Prema njegovim rečima, rukovodstvu Rusije tada je bilo jasno da, ukoliko ne bude kontrole nad situacijom, neće biti više šanse za očuvanje zemlje, prenela je agencija RIA Novosti.
„U tom trenutku praktično su svi, osim nas možda, jer se običan građanin nije mnogo upuštao u detalje, a nije ni shvatao šta se dešava, već za sebe odlučili da Rusija prestaje da postoji u sadašnjem obliku. Pitanje je bilo samo kada će se to desiti i kakve će biti posledice, budući da je to velika nuklearna država“, kazao je Putin. Putin je prvi put na mesto šefa države stupio 2000. godine kao vršilac dužnosti, po ostavci Borisa Jeljcina, da bi u martu te godine bio izabran za predsednika. U obraćanju emitovanom 31. decembra uoči Nove godine, Jeljcin je saopštio da podnosi ostavku „ne zbog zdravlja, već zbog sveukupnih problema“, tražeći oproštaj od građana Rusije.
Posle četiri godine na redovnim izborima Putin je reizabran, a od 2008. do 2012. bio je na čelu vlade, da bi marta 2012. godine ponovo pobedio na predsedničkim izborima i 7. maja preuzeo dužnost.“Tog trenutka nisamo mogao da odlucujem. Morao sam realno time da se bavim, ali nisam imao kompletna ovlašćenja. Bilo je jasno koliko je velika ta odgovornost. Samo sam se jedno pitao -ako ne uspem da stvar dovedem do kraja, šta činiti, kako dalje živeti“, kazao je Putin, a prenosi TASS.
Ruski predsednik je rekao da su ruske specijalne službe u jednoj prilici registrovale direktne kontakte ekstremista sa Severnog Kavkaza i predstavnika specijalnih službi SAD u Azerbejdžanu i „čak pomagali sa transportom“, kao i da je upozorio SAD na kontakte sa teroristima, ali da one nisu poslušale.
„Rekao sam tadašnjem predsedniku SAD i on mi je odgovorio – izvinite na izrazu, da će ih rasturiti, a za 10 dana moji potčinjeni, šefovi FSB dobili su od kolega iz Vašingtona pismo: „Podržavali smo i podržavaćemo odnose sa svim opozicionim snagama u Rusiji. Smatramo da imamo pravo da to radimo, i radićemo to ubuduće“, rekao je Putin. „Ni u kom slučaju, nikada i nigde ne treba čak ni pokušavati upotrebljavati teroriste da bi rešili svoje trenutne političke ili čak geopolitičke zadatke, kada ih podržite na jednom mestu, oni će podići glavu na drugom i obavezno udariti po onom ko ih je juče podržavao“, kazao je Putin.
„Neko je tamo, posebno u specijalnim službama zapadnih zemalja, smatrao da će im, ako neko ide na destabilizaciju njihovog glavnog geopolitičkog suparnika, a takva je, kako sada shvatamo, u njihovoj svesti uvek bila Rusija, to u celini biti od koristi. Ispostavilo se kao pogrešno“, rekao je Putin. Prema njegovim rečima, zapadne zemlje je posle raspada SSSR-a trebalo da shvate da Rusija ima svoje geopolitičke interese i da je neophodno da se oni uvažavaju. Ističući da su Sovjeti gajili iluzije o ukidaju ideoloških razlika sa zapadnim zemljama, Putin je rekao da je „potrebno uvažavanje u međusobnim odnosima, traženje ravnoteže i uzajamno prihvatljivih rešenja“.
U dokumentarcu je šef predsedničke administracije Sergej Ivanov, koji je tada bio sekretar nacionalnog Saveta za bezbednost, rekao da je Putin odlučio da otkaže manevre strateških nuklearnih snaga planiranih za 12. septembar 2001, ne želeći da jača napetost u, i bez toga, komplikovanu situaciju za SAD, posle terorističkih napada 11. septembra.
„U tom trenutku vođene su aktivne borbe, a teroriste, uključujući one iz mnogih zemalja sveta, koji su tamo ratovali, Amerikanci su nazivali „borcima za slobodu“, i u krajnjem slučaju „pobunjenicima“, podsetio je Ivanov. Putin je u filmu „Predsednik“ rekao i pod kakvim je pritiskom bio 1999. godine kao premijer i saglasio se sa autorom intervjua da je te godine zemljom faktički upravljala grupa oligarha. „Neki od njih, kada sam bio predsednik vlade i kada je Jeljcin saopštio da ću se kandidovati za predsednika, došli su kod mene u kabinet u Beli dom, seli preko puta i rekli: dakle, vi shvatate da ovde nikada nećete biti predsednik. Kažem: pa, videćemo“, kazao je Putin, ne navodeći konkretno kako je uspeo da zauzda oligarhe.
„Na različite načine, različitim sredstvima“, kazao je kratko. Putin je terorističke akte u Beslanu i pozorištu na Dubrovki nazvao najtežim trenucima rada na čelu države.“Ako pitate za tragične (događaje), to je najteže što je naš narod u celini morao da prođe“, rekao je ruski predsednik govoreći o događajima iz 2004. u školi u Severnoj Osetiji kada je poginulo 335 osoba od kojih 186 đaka-talaca i u moskovskom pozorištu 2002. godine, kada je po zvaničnim podacima poginulo 130 talaca.
Putin je rekao i da nije izgubio veze sa realnošću i da sasvim može da zamisli život bez dužnosti predsednika. Prema njegovim rečima, za šefa države izuzetno je važno da zadrži vezu sa običnim ljudima.“Za čoveka koji se bavi tim poslom, koji ja radim danas i tokom prethodnih godina, ipak je ta veza i osećaj pripadnosti običnim ljudima ono što je izuzetno važno i veoma pomaže u radu“, kazao je Putin.
Putin je u intervjuu rekao da komunicira sa stanovništvom ne zato što mu trebaju alternativni izvori informacija, već zato što se oseća delom naroda.“Ne treba to da tražim, ja to sve imam, čak i ne znam zbog čega. Jednostavno, osećam se delom naše zemlje, delom naroda“, rekao je predsednik Rusije, koji redovno održava „Direktnu liniju“ i odgovara na pitanja građana, a sa njima komunicira često i prilikom posete regionima.
(Izvor: Mediji)