FOTO: WIKIPEDIA

Vasilij Aleksandrovič Arkipov, Rus za koga malo ko zna, bio je presudna ličnost u istorijskom događaju „Crna subota“, 27. oktobra 1962. godine, jednom od najdramatičnijih vojno-političkih situacija u istoriji čovečanstva.

Advertisements

Tih 38 dana koliko je trajala kubanska raketna kriza svet je bio na ivici nuklearnog rata, a čovečanstvo na pragu istrebljenja. Kriza je izbila nakon što je Sovjetski Savez na čijem je čelu bio Nikita Hruščov, razmestio svoje nuklearne rakete na Kubi, takoreći u dvorištu druge supersile, SAD-a sa predsednikom Džonom F. Kenedijem na čelu.

Drama je otpočela kada je nad Kubom sovjetskim projektilom pogođen američki špijunski avion U-2. Gotovo u isto vreme, još jedan američki špijunski U-2 greškom je i bez dozvole petnaest minuta nadletao teritoriju Sovjetskog Saveza. Na to su Sovjeti odgovorili podizanjem svojih MIG-ova, a Amerikanci svojih lovaca F-102 naoružanih nuklearnim glavama.

FOTO: WIKIPEDIA

Istog dana američka mornarica ispalila je seriju signalnih dubinskih bombi u blizini sovjetske podmornice b-59 u Karipskom moru, ne znajući da je ista opremljena torpedom s nuklearnom bojovom glavom. U sovjetskoj podmornici je nastala velika nervoza, pa je zapovednik Valentin Grigorijevič Savicki bio spreman da lansira nuklearni torpedo čija je meta trebalo da bude američki nosač aviona.

loading...

Lansiranje torpeda moglo je biti obavljeno jedino uz saglasnost tri zapovednika – Savickog, političkog komesara Ivana Semjenoviča Maslenikova i drugog kapetana. Taj treći zapovednik bio je naš junak 36-godišnji Arkipov. On se jedini od njih trojice suprotstavio lansiranju torpeda. Uspeo je da nagovori Savickog da izda naređenje o izranjanju i sačeka naredbu iz Moskve o daljem delanju.

Foto: Youtube printscreen

Da se Arkipov priklonio ostaloj dvojici gotovo je sigurno da bi ruska podmornica lansirala nuklearni torpedo što bi izazvalo reakciju koja bi „mogla da uništi čitavu severnu hemisferu“.

Nakon dramatičnih događaja te „crne subote“ 27. oktobra 1962. godine i trezvenog stava Vasilija Aleksandroviča Akripova, Sovjeti su narednog dana pristali da razmontiraju nuklearne rakete na Kubi i vrate ih u SSSR. Ogroman deo zasluge za ovu odluku pripada Arkipovu, čoveku o kome se tada, a i kasnije do njegove smrti 1998. godine nije mnogo znalo.

Advertisements

(Izvor: Avaz)

Lajkujte stranicu Beograd.in za dnevnu dozu zabave i pratite NAJVAŽNIJE VESTI!

Podelite sa prijateljima :-)