OTKRIVENA TAJNA RAZGOVORA TITA I STEPINCA: Nadbiskup negirao zločine katoličkih sveštenika sa ustašama, a maršal mu začepio usta!

FOTO: PRINTSCREEN

Film Dominika Sedlara „Razgovor“ premijerno je prikazan 20. aprila i temelji se na stvarnom i jedinom susretu između Josipa Broza Tita i nadbiskupa Alojzija Stepinca koji se dogodio u Zagrebu 4. juna 1945. u Lovačkom domu na Tuškancu 63, na dan nakon što je Stepinac pušten iz pritvora.

Advertisements

Titova je namera je bila, kako sada pišu hrvatski mediji, „da Stepinac Crkvu u Hrvata odvoji od Vatikana“.

Hrvatski tjednik u više nastavaka objavljuje scenario filma pa tako u broju od 21. aprila navodi rečenice o pobijenim hercegovačkim franjevcima (str. 32. – 33.)… U tom delu se vidi pokušaj Stepinčev da opere katoličke sveštenike od podrške zločinima koje su vršile ustaše Ante Pavelića, a njihova bliskost je itekako dokaziva, ali mu je maršal začepio usta…

Stepinac: Kako god na to hteli da gledate, nalazim određenu utehu s onima koji promovišu mir umesto ideje o miru stečenom sredstvima krvave diktature.
Tito: Ne može se napraviti omlet, a da se ne razbije nekoliko jaja. Ovaj rat nije završio s nekim savršenim sporazumom koji će ostati celu večnost… I ja bih voleo da se dostigne apsolutni mir, ali ostaje pitanje – kako?

Advertisements

Stepinac: Mir dolazi iz poznavanja samog sebe. Poštovanja za bližnjega i vere u Boga.
Tito: I upravo sam ugledao svinju kako je poletela! Budimo realni bar jednom… Sedam dana nakon vašeg predavanja, kad smo praktično bili pred vratima Zagreba, ne samo da ste komunizam opisali kao preteću opasnost, već ste nas javno optužili za uništavanje crkava i ubijanje sveštenika. Niste mislili da cemo ući u grad, zar ne?

Stepinac: Biskupi i ja smo jednostavno govorili istinu, i mogu je ponoviti u bilo kojem trenutku, sada ako želite.
Tito: Programirani ste da imate odgovor na sve što navedem.

Stepinac: Jer nemam šta da skrivam. Moja duša je čista. Je li Vaša? Dvesta četrdeset i tri sveštenika i njihovih sledbenika ubili su partizani, sto šezdeset i devet su zatvorili, osamdeset i devet je nestalo, zajedno sa sto devetnaest teologa. Brojke neprestano rastu.
Tito: Ne možemo ovako razgovarati.

Stepinac: To su brojevi koji se ne mogu poreći.
Tito: Dosta! (Tito udari rukom o sto) Ako je bilo što od onoga što kažete istina, vaši ljudi nisu umrli kao nevini ljudi! Sami ste rekli – sve u životu ima svoj uzrok i posledicu!

Advertisements

Stepinac: To su bili ljudi od Boga i časti…
Tito: Poštedite me igranja na saosećanje. Ili su se pretvarali da su neutralni ili su se direktno priklonili neprijatelju. (Tito natoči još jednu čašu viskija)

Stepinac: Sedmog februara dvadeset i devet sveštenika je ubijeno unutar samostana u Širokom Brijegu, u Hercegovini…
(Tito se nasmeši) Tito: Informacije koje sam ja dobio bile su da je Široki Brijeg bio naoružano uporište neprijatelja. Jednostavno tako.

Stepinac: Dakle, svesni ste onog što se dogodilo?
Tito: Da. Problem je rešen.

Stepinac: Ti sveštenici nisu imali ništa osim kuhinjskih noževa.
Tito: A Vi ste bili tamo? Znate da je to istina, ono što ste upravo rekli?

Advertisements

Stepinac: Znam dovoljno da znam da oružje nikada nije deo sveštenstva.
Tito: Tako smo brzi braniti na temelju starih pretpostavki.

Stepinac: Brzi koliko ste i Vi da pretpostavljate drugačije.
Tito: Trebali bi znati bolje, nadbiskupe, nego da podmećete vrat da spasite nekoga iz Hercegovine. Jedino u čemu oni uživaju više od novca je iskrivljavanje istine. Postojali su uverljivi dokazi da ih…

Stepinac: Ubijete.
Tito: Zbrine. I ja sam bio taj koji je dao naredbu. Ljudi umiru, nadbiskupe. Bili su na pogrešnoj strani istorije u najneprikladnije vreme. Trebalo je poslati poruku.

Stepinac: Nema suđenja, samo pretpostavka i trenutna presuda… Vraćamo se u vandalska vremena.

Hteli da Stepinca proglase za sveca, ali papa Franja nije dao

Pokušaji da se Alojzije Stepinac proglasi za sveca doveli su do novih trzavica između Srba i Hrvata.

Svi do sada poznati dokumenti potvrđuju da je nekadašnji zagrebački nadbiskup dovoljno znao o zločinima Nezavisne Države Hrvatske i, na posredan način, u tome učestvovao podržavajući ustašku vlast.

Papa Franja svojevremeno izjavio da u procesu kanonizacije postoje nejasne istorijske tačke.

– Molio sam se, promišljao sam, tražio sam savete i shvatio da treba da zatražim pomoć Irineja. On je velik patrijarh. Irinej je pomogao, napravili smo zajedničku istorijsku komisiju i sarađivali smo – kazao je tada papa Franja:

– Irineju i meni je jedini interes istina i da ne pogrešimo. Čemu bi služilo proglašenje sveca ako tu istina nije jasna? Nikome to ne bi služilo.

(Izvor: Kurir)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements