Roditeljstvo je najveći izazov u životu svakog čoveka i treba dosta truda, napora izvesti decu na pravi put. Mnogi roditelji greše kada koristeći neke rečenice za koje misle da su ispravni, a zapravo time samo postiću kontraefekat.
‘Ako dete upoređujete s braćom i sestrama ili sa sobom dok ste bili njegovog uzrasta, šaljete mu poruku da nije dovoljno dobro, ako spominjete savršenstvo, nudite očekivanje savršenstva od deteta, a niko od nas nije savršen’, kaže psiholog i psihoterapeut Gordana Buljan Flander i nastavlja:
“U odnosu s decom, pa tako i rečenicama koje uobičajeno koristite, važno je poslati poruke da su dovoljno dobri baš takvi kakvi jesu, da verujete u njih, da su vredni ljubavi, da ih volite bez obzira na sve i da ćete biti tu za njih.
Kako kaže, kada razgovaramo s decom, postoje neki izrazi koje često koristimo iz navike, a da se ne zapitamo šta njima zaista poručujemo deci ili šta oni zapravo znače.
Preteranim nuđenjem pomoći i obavljanjem stvari umesto deteta, požurivanjem, šaljete poruku da nije dovoljno sposobno i kompetentno, a stavljajući sebe u prvi plan – izjavom ‘žrtvujem se zbog tebe’, dajete detetu osećaj krivnje za nesreću roditelja i osećaj dužnosti da nekako uzvrati.
Izbegavajte sledeće izraze:
- Zašto nisi kao brat ili sestra
- Ti si lažljivac/lažljivica
- Daj da ti pomognem
- Ja sam to mogao kad sam bio tvog uzrasta
- Požuri
- Ja se žrtvujem zbog tebe
Ali, ona kaže da nije problem ako vam ponekad ‘izleti’ neka od tih rečenica.
“Pitanje je obrasca odnosa s decom, uobičajenog ponašanja i odnosa koji gradite od najranije dobi, čak i pre nego što deca razumeju reči koje im govorite. I najbolji roditelji greše, kažu nešto nepromišljeno i imaju pravo na loš dan. Pitanje je što s tim rade kasnije.
Jesu li se spremni na izvinjenje, razgovarati o onome što se dogodilo i preuzeti odgovornost? I to je prilika za izgradnju odnosa s detetom, pokazivanja da niko nije savršen, ali da se greške mogu ispraviti, da ljubav i odnos postoje i dalje”, zaključuje prof. Buljan Flander.