Vladimir Đukanović je Srbin koji je u Americi studirao filozofiju i ekonomiju, a posle duge i uspešne karijere u finansijama na Volstritu u Njujorku, preselio se u London gde je formirao investicioni hedž fond. Nekoliko godina kasnije se vratio u Srbiju kao investitor u više industrijskih oblasti, a u našoj javnosti je poznat kao „filozof sa Volstrita.
Đukanović se, između ostalog, kao mislilac bavi različitim društvenim i psihološkim fenomenima koji uslovljavaju naše finansijske uspehe i neuspehe, a gostujući u emisiji “Lično sa Petrom Latinovićem” govorio je o tome kako u Srbiji postoji jedna vrsta životne navike, a to je “kukanje” – koje se prenosi i na vaspitanje dece.
“Nama je uvek neko drugi kriv, samo mi nismo. I Srbima nikad neće biti bolje sve dok nam u glavi ne bude bolje”, kaže Đukanović.
Vladimir je spomenuo i generacijsko siromaštvo i to koliko može biti loše po dete ako odrasta sa ubeđenjem da je siromašno:
“Ti ako ubeđuješ svoje dete da ste sirotinja, imaš skoro 98 odsto šanse da će ono biti siromašno. I to ti je jednostavno stav u glavi. To ti je taj pristup svemu u životu. Generacijsko siromaštvo je kada ti generacijama pričaš svojoj deci da ste vi sirotinja. Ti ako se probudiš ujutru i kažeš svojoj deci: ‘Jao, nama je teško, mi smo sirotinja.”
Vladimir je potom ispričao da su njegovi roditelji bili niža srednja klasa, ali da on i njegov brat to nisu osetili u retorici svojih roditelja. Iako je otac bio ratno siroče, njihova majka je imala jedan interesantan stav: „E super, sve je super, sve je top. Idemo dalje, radimo, rokamo. Ona nas je ubedila da nismo sirotinja“, objasnio je Vladimir, a prenosi Zadovoljna.rs.
Vladimir dalje navodi primere iz Amerike: „Gledao sam samohrane majke koje su živele u bedi, to je baš beda, i one su stalno svojoj deci govorile: ‘Izvući ćemo se, izvući ćemo se…‘ I uglavnom se ti ljudi i izvuku…”
(Espreso/krstarica)