Nema segmenta o životu patrijarha Pavla koji ne inspiriše i služi za primer. A živeo je kako je propovedao
Uobičajen je bio prizor da sretnete patrijarha Pavla u gradskom prevozu. Vernici koji ga sretali nisu mogli da sakriju oduševljenje, zadovoljstvo i čast što vide tadašnjeg poglavara Srpske pravoslavne crkve koji bi uvek rado porazgovarao i pozdravio se sa svima.
Iza patrijarha srpskog Pavla koji je preminuo 15. novembra 2009. u Beogradu, ostala je i priča o njegovim cipelama, još jednom primeru njegove skromnosti i nepridavanju važnosti materijalnim vrednostima.
Kažu da je patrijarh iste cipele nosio 30 godina: lake, udobne i besprekorno čiste. Viđali su ga često u njima Beograđani, a umeo je i da potrči u toj obući žureći za tramvajem.
Pitali su ga jednom prilikom o tim cipelama. “Jeste, udobne su, mogu u njima dugo da pešačim”, odgovorio bi im. Na pitanje gde je kupio odeču, odgovorio bi: “Eh, kupio” i odmahnuo rukom.
Ljudi bliski patrijarhu ispričali su da se radilo o ženskim čizmama koje je verski poglavar našao bačene blizu kuće svoje sestre pa ih je uzeo i u od njih u svojoj maloj radionici napravio cipele za sebe, piše Istorijski zabavnik.
Patrijarh Pavle bio je vešt obućar i često je popravljao obuću i pravio cipele za sebe. Prema pojedinim izvorima, tom zanatu naučio ga je obućar u blizini Patrijaršije, a neki kažu da je veštinu savladao u manastiru.
(Izvor: Espreso)