Jamaguči se nalazio svega 3 kilometra od mesta na kome je eksplodirala atomska bomba.
Cutomu Jamaguči je živeo i radio u Nagasakiju, ali je u leto 1945. otišao na tromesečni poslovni put u Hirošimu.
Tog 6. avgusta spremao se da napusti grad sa dvoje kolega i bio je na putu do železničke stanice kada je shvatio da je zaboravio dokumenta koja su mu bila potrebna da putuje iz jednog grada u drugi tokom ratnog stanja. Zato se vratio na svoje radno mesto i u 8.15 bio je u javnom prevozu kada je američki bombarder B-29 Enola Gaj negde u oblacima iznad njega ispustio svoj smrtonosni teret.
Jamaguči je kasnije pričao da je čuo avion, ali da se nije obazirao na njega. Na kraju krajeva, bio je rat i bombarderi su stalno nadletali Japan. A onda se dogodila eksplozija i sve što je Jamaguči video bila je svetlost.
Jamaguči se nalazio svega 3 kilometra od mesta na kome je eksplodirala atomska bomba. Od siline su mu pukle bubne opne, svetlost ga je privremeno zaslepila, a jara koja je usledila ostavila ga je sa ozbiljnim opekotinama preko leve strane torzoa.
Detonacija atomske bombe na Hirošimu
Nakon što se osvestio, Jamaguči je krenuo da potraži svoje kolege. Ispostavilo se da su i oni preživeli. Zajedno su proveli noć u skloništu pre nego što su se sledećeg dana vratili kući – u 320 kilometara udaljen Nagasaki.
Druga atomska bomba
U Nagasakiju, Jamaguči je zalečio rane. Iako ga je porodica nagovarala da leži, dva dana kasnije, u zavojima se pojavio na poslu. Bio je oko 11 sati 9. avgust 1945. i upravo je svojim kolegama prepričavao strahote koje je preživeo u Hirošimi. Niko od njih nije moga da veruje da jedna bomba može da uništi čitav grad i skeptično su slušali priču. A onda su i sami osetili eksploziju. Američki bombarder u 11.02h bacio je atomsku bombu “Fat Man” na grad.
Jamaguči ovoga puta nije povređen u eksploziji, ali je visoka temperatura sagorela zavoje i ponovo dojvatila njegovu osetljivu kožu. Više od nedelju dana nakon patio je od visoke temperature i neprekidnog povraćanja.
Jamagučijeva porodica – žena i mala ćerka, takođe su preživele bombardovanje. Par je kasnije dobio još dve ćerke. Tokom savezničke okupacije Japana, on je radio kao prevodilac da bi se kasnije zaposlio u “Mitsubišiju” na projektovanju tankera za naftu.
Posledice bombardovanja nosio je i na telu i na duši. Nije više čuo na levo uvo, privremeno je ostao bez kose, a zavoje na osetljivim delovima kože nosio je godinama. Ožiljci na tim mestima ostali su mu do kraja života.
Život posle bombardovanja
Godine 1957. dobio je status “hibakuša” (“osobe pogođene eksplozijom”) u bombardovanju Nagasakija, ali je tek 24. marta 2009. japanska vlada zvanično priznala njegovo prisustvo i u Hirošimi tri dana ranije. Nakon toga mediji su se zainteresovali za njegovu priču i prozvali ga “Čovek zvani sreća” i “Atomski čovek”.
Jamaguči je postao javni protivnik upotrebe nukleranog oružja i to je ostao sve do duboke starosti. U osamdesetim godinama je napisao knjigu o svojim iskustvima, kao i knjigu poezije. Učestvovao je u dokumentarnom filmu o “dvostrukim preživelima” pod nazivom “Twice Survived: The Doubly Atomic Bombed of Hiroshima and Nagasaki” koji je 2006. prikazan u Ujedinjenim nacijama.
Na projekciji se zalagao za ukidanje atomskog oružja.
– Razlog što mrzim atomsku bombu je zbog onoga što ona čini dostojanstvu ljudi – rekao je u jednom intervjuu pred kraj života.
U poznim godinama Tsutomu Jamagči je podlegao onom što je u medicini poznato kao “bolest radijacije” uključujući katarakte i akutnu leukemiju. Umro je od raka želuca 4. januara 2010. u 93. godini, a od kancera je preminula i njegova supruga.
(Espreso/Informer)