“Na aerodromu u Temišvaru izgubili su mi prtljag. A, trebalo je da putujem u Beograd da upoznam predsednika Srbije. Nisam imao pojma ni ko je on”.
Kris Spirou, nekadašnji vođa američkih demokrata iz Nju Hempšira bio je član srpske delegacije tokom pregovora u Dejtonu. Mnogi su ga prozvali “jedanaestim Srbinom“. O tome kako je upoznao Slobodana Miloševića, kome je bilo u interesu da se raspadne Jugoslavija govorio je svojevremenu u intervjuu povodom predstavljanja svoje knjige “Put u Dejton – u potrazi za mirom”.
Podsetimo, 14. decembra 1995. potpisan je Dejtonski sporazum i njim je prekinut rat u Bosni i Hercegovini.
“Trojica Grka prišla su mi dok sam sedeo u jednom restoranu u Atini i rekli mi da znaju ko sam, da znaju koliku političku moć u SAD imam, jer su čitali grčke novine koje tamo izlaze. Bio sam član Demokratske partije i predsednik elektora Bila Klintona u Nju Hempširu. Pitali su me da li bih bio voljan da dođem u Beograd i da se sretnem sa predsednikom Srbije. Nisam imao pojma koga ću da upoznam. Sledećeg dana sreo sam se sa osobom koja je vodila razgovor te večeri, a narednog dana ručao sam sa Milanom”, rekao je svojevremeno Spirou u intervjuu za Ekspres.
Milan koga pominje je tadašnji ambasador Srbije u Atini Milan Milutinović. Dva dana kasnije Spiro je bio u Temišvaru, odakle je automobilom krenuo ka Beogradu.
“Kad pročitate knjigu, razumećete kako sam celoj stvari pristupio, da uopšte nisam znao kuda idem. Prvi put sam se našao u zemlji koja je nekada bila iza ’gvozdene zavese’, iza koje vreba Staljinov veliki medved koji je spreman da nas ščepa svakog časa. A ovde na aerodromu video sam očajne, loše obučene vojnike u rasparenim čizmama i nekompletnim uniformama koji mole za cigaretu”, kaže on.
Prema njegovim rečima, nije imao nikakvu predstavu o tome šta će videti u Beogradu.
“Na aerodromu u Temišvaru izgubili su mi prtljag. A trebalo je da putujem u Beograd da upoznam predsednika Srbije. Nisam imao pojma ni ko je on. U devet sati ujutru, nakon što sam osušio veš, koji sam morao da operem jer sam nosio odeću u kojoj sam i putovao, sreo sam se sa njim i razgovarali smo pet i po sati. Sretao sam državnike i pre njega. Bio sam vrlo blizak sa Bilom Klintonom, davno pre nega i sa Džimijem Karterom. Putovao sam u Izrael i sretao se sa tamošnjim predsednicima. Bio sam jedan od petoro mladih ljudi koji su pomagali u postizanju mirovnog ugovora u Kemp Dejvidu između Izraela i Egipta… Milošević je bio osoba koja shvata šta se dešava. On je to shvatao i objasnio je meni šta se dešava”, rekao je Spirou.
Govoreći o celokupnoj zbrci koja se dešavala, on kaže da Amerikanci nisu u svemu tome imali nikakvu ulogu. Ključna je bila jedna druga zemlja.
“Amerikanci su još bili u šoku od pobede Bila Klintona nad Džordžom Bušom. Bušov ambasador u Beogradu Voren Cimerman, kao i čitavo osoblje, imali su svoje interese ovde. Cimermanove veze sa Nemačkom i drugim ljudima bile su lične i nisu imale nikakve veze sa američkim interesima. A interes Sjedinjenih Država nije bio da ima Balkan u haosu u koji bi morale da se uključe bilo vojno, bilo na neki drugi način”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, Klinton je nasledio krizu na Balkanu koju su republikanci koristili kako bi njega umešali u sve.
“Ljudi su, inače, bili protiv toga. Svi mi bili smo protiv toga. Ja sam bio predsednik Klintonovih elektora u Nju Hempširu i kada sam došao kod njega posle prvih unutarstranačkih izbora rekao sam mu da postoji samo jedna opcija kako da se reše problemi. A to je bilo povezivanje njegove administracije sa Slobodanom Miloševićem. Problemi na Balkanu neće biti rešeni, osim ukoliko Klinton i Milošević ne budu sarađivali, milom ili silom”, istakao je on.
On je otkrio da je na Klintonu bio sav pritisak da ne sarađuje sa Miloševićem, jer su od njega “pravili lošeg momka”, koji će vam, naveo je on, “ako ga samo taknete, preneti kugu”.
“Zato je propaganda stvorila atmosferu da je Milošević praktično Karadžićev polubrat. Jedini motiv te propagande bio je da njih povežu. A nije bilo različitijih osoba od njih dvojice. Pa Klinton je bio bliži republikancu Bobu Dolu, nego Milošević Karadžiću i njegovim ljudima”, rekao je on.
Na pitanje ko je kreirao tu propagandu on kaže:
“Propaganda je bila nemačka, turska, iranska, saudiarabijska… Svi su se oni borili za uticaj nad muslimanima na Balkanu. Imali ste različite političke, religijske, strateške interese… I naravno, krajnji cilj Nemačke bio je da nađe deo Jugoslavije koji će biti okupiran i gde bi prebacili američke baze iz Nemačke kako bi se oni oslobodili. Ali ljudi nisu razumevali šta se dešava. Priče koje su plasirane vremenom su se, do trenutka dok se mi nismo uključili, ’primile’ u javnosti. A da biste to promenili, bile su vam potrebne milijarde dolara koje biste uložili u propagandu, kroz svetsku štampu i za lenje novinare koji su pristajali da pišu bilo kakve priče koje im se poture.“
Napominje da se nije premišljao kada ga je Milošević pitao da bude član srpske delegacije u Dejtonu. Dodaje da Amerikanci nisu sumnjali u njegov angažman, ni u njegovu jasnu opredeljenost za mir.
“Nisam imao nikakve skrivene motive. Promovisao sam univerzalnu ideju mira. Ako je iko imao neki problem sa time, trebalo je da se ispovedi svešteniku. Ja nisam imao nikakav problem. Ja sam bio član delegacije koja je trebalo da donese mir. Nisam išao tamo kako bih pregovarao o tome koliko bi topova Karadžić trebalo da ima, koliko je topova Izetbegović dobio od nemačko-turskog lobija… Ja sam bio tamo sa željom da se zaustavi pogibija ljudi zbog nečijih tuđih interesa. Jer što je više ljudi u Bosni ubijano, to je bilo gore po njih, a ne po bilo koga drugog. Ubijanje i uništenje na kraju ne bi doveli ni do čega drugog osim do mira, ali uz žrtve. Ja sam to želeo da uradim bez žrtava”, rekao je on.
Amerikanac je priznao da je i posle pada Miloševića sa vlasti ostao sa njim u kontaktu.
“Naravno da sam ostao u kontaktu. Išao sam i da ga posećujem u Hagu. Ne sećam se tačnog datuma kada smo se poslednji put videli, ali znam da sam ostao šest sati kod njega. Rekli su mi da imam pola sata, ali sam ostao šest. Na kraju sam mu rekao da pozove nekoga ko može da me izbavi odatle. Niko nije došao (smeh)”, rekao je Spirou.
(Izvor: Mondo)