Za praznik Časne verige vezuju se interesantni narodni običaji. Jeste li ranije čuli za njih?
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 29. januara (16. januara po julijanskom kalendaru) obeležavaju Časne verige Svetog apostola Petra, praznik koji je poznat još kao Kuke i verige, Verižnjaci, Verižice.
Značenje praznika Časne verige
Nakon smrti i vaznesenja Isusa Hrista, carski namesnik Irod je, kaže predanje, naredio progon hrišćana.
Tada je utamničio apostola Petra i naredio da ovaj stoji okovan između dvojice vojnika do suđenja, ali se pre izlaska pred sud pojavio anđeo i okovi su sami pali na zemlju. Anđeo je potom proveo Petra pored straže, pa odveo do gradske kapije koja se pred njim sama otvorila, oslobodivši ga tako mučenja i smrti.
Veruje se da se baš ti okovi danas nalaze u Bazilici Svetog Petra u Rimu i da spadaju u relikvije sa isceliteljskim moćima.
Verovanja i običaji za Časne verige kod Srba
Ovaj praznik nije u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, ali u pitanju je veliki praznik koji mnogi vernici slave kao krsnu slavu. On se praznuje u znak sećanja na okove kojima je Irod okovao sveca. Za njega se vezuje mnogo verovanja i običaja koji su opstali vekovima, a ovo su neki od najpoznatijih:
U prošlosti su se na Časne verige stavljali lanci na kućni prag, čime se dom štiti od negativne energije, prema verovanju.
Na Kosovu i Metohiji postoji običaj da se slave Časne verige da bi se oterala kuga i da bi stoka dobro napredovala.
Veruje se da od Časnih veriga počinje blaže vreme “jer Bog usijanim lancima zagreva zemlju”.
Ne rade se teški poslovi da narod ne bi “otežao” okove Svetog Petra.
Ipak, veruje se da treba na ovaj praznik raditi kućne poslove i učiniti da dom blista jer će se tako privući sreća.
Na Časne verige se ne putuje, već porodica treba da bude u domu kako bi ga očuvala.
Postoji verovanje da divlje šumske životinje ne napadaju ljude na ovaj praznik jer su im čeljusti vezane verigama.
Običaj je da se ne kupuje niti šije novo odelo na Verige i da će onoga ko to učini udariti grom.
Postoji verovanje da je i Sveti Sava bio okovan i da je po oslobođenju sačuvao svoje verige i njima lečio, kao i da je razmenio sa Svetim Petrom okove ― njemu je dao hladne, a dobio vruće, a to je narodno objašnjenje za to što leti nije prevruće, a zimi nije prehladno.
Ipak, od svih običaja najvažniji su ljubav, sloga i molitva, koja glasi:
Rime ne ostavlj, k nama prišel jesi čestnimi verigami jaže nosil jesi, apostolov pervoprestolne; imže vjeroju poklanjajuščesja, molimesja: tvojimi k Bogu molitvami daruj nam veliju milost. Amin.
(Glossy)