Muzej Nikole Tesle u Beogradu godišnje poseti više od 150.000 ljudi, a u ponedeljak će obeležiti sedam decenija od svog osnivanja.
S radom je počeo 5. decembra 1952, a nalazi se u Krunskoj ulici 51 u Beogradu, gde je otvoren za posete od utorka do petka 10-12 i 16-18 sati, a subotom i nedeljom 10-13 sati. Ulaz je 400 dinara, a tura na engleskom košta 800, i to putovanje u Teslin svet vredi svakog dinara.
Priča o golubovima
Najvrednije kolekcije kriju se u depoima muzeja, kao što je Teslina arhiva, koja je pod zaštitom Uneska od 2003. godine, a u okviru koje se nalazi njegova hemerotečka zbirka. Njen najvredniji deo predstavljaju ukoričeni albumi Nikole Tesle.
Ima ih 57, a tu se nalaze i članci koje su njegove sekretarice, po njegovom izboru, isecale i lepile, a tiču se Teslinog života i rada, i biografija nekih drugih naučnika. Od kustosa se može čuti i lepa priča o Nikoli Tesli i golubovima. Javnosti je manje poznato da je naučnik ostavio nekoliko patenata i u toj oblasti.
– Golubovi bi mu sletali na ramena i jeli hranu iz njegove ruke, onako kako su to nekad činili i golubovi u Smiljanu i Gospiću. Ukoliko je neki golub bio bolestan, Tesla bi ga nosio u svoj hotelski stan da se ogreje i ozdravi. A kad se oporavi, vraćao ga je njegovom jatu. Eto, tako se Tesla tokom celog života starao ne samo o budućnosti čovečanstva već i o životu tih lepih i dragih bića, ptica – stoji u tekstu Tesline vizije.
Jedini Srbin
O toj ljubavi i odnosu pisali su Teslini prijatelji O’Nil i Vilijam Lorens, naučni novinar Njujork tajmsa. Oni su zabeležili nesvakidašnju Teslinu ispovest dok su sva trojica sedeli u predvorju hotela “Njujorker”.
Nikola Tesla preminuo je u 87. godini u Njujorku, 1943. godine. Umro je na Božić od koronarne tromboze, sam i zaboravljen. Urna sa njegovim pepelom čuva se u muzeju u Beogradu. I danas je jedini Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere – za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja.
Nova adresa
Krajem prošle godine odlučeno je da se Muzej Nikole Tesle iz Krunske ulice preseli u zgradu Termoelektrane “Snaga i svetlost” na Dorćolu. Još je neizvesno kako će izgledati konačno rešenje i kad će dočekati posetioce na novoj lokaciji, u prostoru od oko 70.000 kvadratnih metara.
(Izvor: Kurir)