Talentovan, a dobar. To je možda najbolji opis ličnosti Branislava Nušića, koji je rođen kao čovek koji će živeti doveka
“Lakše je biti ministar nego berberin. Berberin, prvo, mora znati brijati, a drugo, mora paziti da nekog ne poseče, a ministar ne mora znati brijati niti mora paziti hoće li koga poseći, jer, i ako poseče, nije kriv.”
“Narodno oduševljenje, to je kad gomila viče, a ne zna zašto viče.”
“Sloboda je često fraza, a tiranija uvek istina.”
Zbog ovih nadaleko čuvenih citata, Branislav Nušić je proglašen piscem poganog jezika. Zatvaran, izopšten i nepravedno kažnjavan zbog toga jer je voleo otadžbinu i za nju se borio, Nušiće je ipak pravu slavu stekao za života. Čak su njegovo ime ponele škole i ulice dok je bio živ.
O njegovoj veličini ponajviše govori momenat kada je umro, tada je zgrada Narodnog pozorišta bila cela omotana u crnu tkaninu. Pozorište je žalilo, a žalili su i ljudi.
Rođen kao Alkibijad Nuša, Branislav Nušić je imao 18 godina kada je zvanično promenio svoje ime i prezime. Osnovno i srednje obrazovanje je započeo u Smederevu, a završio u Beogradu.
Tokom svog službovanja u Bitolju upoznaje Darinku Đorđević kojom se ženi 1893. godine, a ljubav joj izjavljuje pesmom napisanom na lepezi.
Radio je u srpskom konzulatu u Prištini, kao upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, bavio se novinarstvom, a pisao je pod svojim i pod pseudonimo Ben Akiba.
On i Darinka dobili su troje dece: Margitu, Strahinju Bana i Oliveru. Olivera je umrla kada je imala samo 2 godine. Nušiće je bio veoma privržen svojoj deci, koju je vodio u slikarske ateljee i u pozorište. Njegova deca su glumila u nekim njegovim predstavama.
Strahinja Ban, jedini sin Branislava Nušića poginuo je kao srpski vojnik u Prvom svetskom ratu. Nušiću je trebalo 10 godina posle toga da ponovo počne da stvara.
Tada nastaju njegova najbolja dela poput Gospođe Ministarke, Mistre dolar, Ožalošćena porodica, Dr, Pokojnik i drugi.
Preminuo je 19. januara 1938. godine, a sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Priča se da je još za života osmislio nadgrobni spomenik u obliku masivne piramide sa teškim crnim vratima, iznad koje stoji ćirilični natpis “Kuća Branislava Nušića”.
Citati Branislava Nušića:
Ima ljudi koji se više raduju tuđoj nesreći, nego svojoj sreći.
U svakom slučaju, bolje je gledati život u pozorišnom komadu, neko gledati pozorišni komad u životu.
Svaka je žena glumica; što se to manje opaža to je veća glumica.
Sloboda je često fraza, a tiranija uvek istina.
Narodno oduševljenje, to je kad gomila viče, a ne zna zašto viče.
Brak čini troje: ljubav, poverenje i strpljenje.
Brak je ugovor po kome čovek jednom u životu kaže Da i preuzima obavezu da to ponavlja celog života.
Karijeristi ne ostavljaju nikakav trag za sobom, osim bivših prijatelja.
U drugoj ljubavi se čovek oseća kao da ponavlja razred. Poznaje sve predmete, a ipak nije uveren da će obaviti ispit.
Brak je preporučeno pismo, obično pogrešno adresirano, koje je interesantno samo dok je zatvoreno.
Zbog sveta, zbog sveta, zbog sveta… Razumeš li, zbog sveta, sve zbog sveta! Dok svet nije ušao u moju kuću, mi smo krasno živeli, svi smo se voleli, svi smo se poštovali…
Ljubav je jedna vrsta pijanstva. Kad čovek prevali prvu i drugu čašu, otvori mu se apetit i javi žeđ, i onda sručuje čašu za čašom.
Pravda je često puta teža ljudima od nepravde.
Na pozornici se prvo digne zavesa pa se tada odigrava drama. U životu to drugačije biva: prvo se odigra drama pa se onda podigne zavesa.
Mržnja onih koji su zli nije toliko opasna kao njihovo prijateljstvo.
(Espreso/ Wikipedija)