Vuk Stefanović Karadžić (1787. – 1864.) bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Imao je toliki uticaj da su miu se divila i čuvena braća Grim, Vilhem i Jakob.
Advertisement
Vuk je najznačajnija ličnost srpske književnosti prve polovine XIX veka, a neki će reći i da je najznačajnija osoba ikad jer se srpskom seljaku koji je do tada bio nepismen i zavisio od učenih sveštenika, pružio mogućnost da se opismeni i bude samostalan. Srbi su prestali da se potpisuju kružićima i krstovima.
Ovo su neke od poslovica koje je Vuk sakupio tokom godina.
Advertisement
- Ako je kratak dan, duga je godina. (Ono što ne možeš da završiš danas, završićeš drugi put.)
- Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.
- Više je dana nego kobasica. (Treba biti štedljiv i obazriv prilikom trošenja, ne treba sve pojesti za hedan dan.)
- Dobra riječ ne košta mnogo. (Kad god si u prilici uputi nekome lepu reč, jer ona ne košta mnogo, pa čak i da ne pomogne, nećeš ostati oštećen) Ako hoćeš da znaš kakav je neko, daj mu stap u ruke (Čovek se najbolje i navernije prikazuje u radu i vlasti.)
- Eto polja a eto i konja. (Najčešće se kaže kada neko želi da se takmiči sa nekim.)
- Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji. (Ako je muž dobar ženi, ona će biti zadovoljna i vesela, a ako je žena mužu dobra, on će uvek imati lepu i čistu košulju.)
- Ispeci, pa reci. (Razmisli prvo šta ćeš reći, pa tek onda kaži.)
- Jačega kapom, a nejačega šakom. (Pred jačim treba skinuti kapu, a sa nekim ko nije jači, možeš se i braniti.)
- Pošto kupio po to i prodao. (Kako sam čuo tako ti i kažem.)
- Račvast kolac u zemlju ne ide. (Tamo gde ima nesloge, nema napretka.)
- Svaka zemlja po jednog junaka hrani. (Junak se nađe uvek kad zatreba.)
- Terao lisicu, išćerao kurjaka. (Kad ko gledajući da se izbavi manjega zla udari na veće.)
- Hrani pseto da te ujede. (Kad ko kome učini dobro, pa mu se vrati zlom.)
- U laži su kratke noge. (Brzo će se uhvatiti u laži neko ko voli da laže.)
(Izvor: Kurir)