Najzanimljiviji eksperimenti u istoriji psihologije: Oni su pomerali granice uma, a jedan i dan-danas izaziva NEVIĐENU JEZU

FOTO; PRINTSCREEN

Veći deo znanja kojie imamo o ljudskom umu danas potiče od psiholoških eksperimenata koji su sprovedeni tokom prošlog veka.

Od Ešove paradigme do Stanfordskog zatvorskog eskperimenta, psiholozi su na različite načine pomogli u prikupljanju novih informacija i pružanju uvida u ljudsko razmišljanje i ponašanje.

Kako bi otkrili zašto se ljudi ponašaju na određeni način, psiholozi su sproveli mnoštvo zanimljivih i šokantnih eksperimenata

Violinista u metrou
Svetski poznati violinista Džoš Bel pojavio se kao ulični muzičar u metrou u Vašingtonu i svirao na violini od 3, 5 miliona dolara, mali broj ljudi je zastao. Zaključak je da ljudi ne uživaju u lepoti oko sebe.

Klavir stepenice
Postavljene su muzičke stepenice – klavir na stepeništu u Stokholmu da bi se videlo da li će ljudi da izaberu zdraviju opciju umesto pokretnih stepenica. Većina ljudi izabrala je stepenice-klavir. Zabava  definitivno može da promeni ponašanje.

Milgramov eksperiment
U eksperimentu Stenlija Milgrama učesnicima je rečeno da igraju ulogu“ učitelja“ i da primenjuju elektro- šokove na „učeniku“ kada odgovori pogrešno na pitanja. Autoritarna figura posticala ih je da povećavaju voltažu. Ljudi su voljni da idu protiv svoje savesti ukoliko im naredi autoritet.

Efekat posmatrača
U slučaju opasnoti, ljudi se nadaju da će se zateći na prometnom mestu. Ipak, okruženost ljudima ništa ne garantuje. Ljudi će pre pomoći nekome ukliko nema svedoka.

Advertisements

Ešov eksperimet usklađenosti
Osoba koja sprovodi eksperiment podiže sliku sa tri linije i pita prisutne koja je linija najduža. Glumci namerno biraju netačnu liniju. Rezultati su pokazali da su ljudi ponavljali odgovore većine jer teže prilagođavanju grupi.

Stanfordski zatvorski eksperiment
Ovaj eksperiment proučavao je psihološke efekte koji zatvorsko okruženje ima na ponašanje. Studenti koji su učestvovali kao čuvari i zatvorenici previše su se uživeli i postali agresivni pa je eksperiment prekinut.

Eksperiment “Mali Albert“
Džon B. Votson postavio je belog miša ispred bebe koja nije pokazivala strah. On je potom udarao čekićem u čeličnu šipku kada bi Albert dotakao miša. Nakon nekog vremena dečak je počeo da plače to je razvio iracionalni strah.

Eksperiment „nestalog deteta“
Plakat sa slikom “nestalog deteta„ okačen je na vrata prodavnice. Neki ljudi su se zaustavili, a neki nisu ni pogledali. Dečak sa plakata nalazio se ispred radnje. Ljudi imaju običaj da previde mnoge stvari oko njih.

Advertisements