Ako ste se odlučili na razvod u srednjim godinama, posle dugog braka, ne očekujte razumevanje i podršku zajednice i okoline.
Ako ste se odlučili na razvod u srednjim godinama, posle dugog braka, ne očekujte razumevanje i podršku zajednice i okoline. Očekujte sudar sa stereotipima najgore vrste. Retko ko će se udubiti u vaš „slučaj“ i pomisliti da verovatno ne odustajete od godina i decenija uloženih u zajedički život iz hira, već da ste dugo razmišljali o tome i da vam uopšte nije bilo lako da donesete takvu odluku.
Možda ste vrlo dugo bili vrlo nesrećni, iako ste dugo voleli svog partnera, iako ste se oboje trudili i veoma voleli svoju decu i cenili ono što ste stvorili i postigli. Možda ste rešili da odete kada ste shvatili da morate izabrati svoj život, kada ste osetili da vas stres ubija i da ćete se razboleti ili umreti, ako ostanete u tom odnosu.
Takozvani „sivi“ razvod nakon dugog braka, praćen je uverenjem da se takvi razvodi dešavaju u klimakteričnom ludilu, ili kada deca napuste gnezdo, ili da su u mogućnosti da rizikuju samo oni koji su dovoljno bogati, da mogu da nastave samostalan život. Međutim, činjenice o razvodu u srednjim godinama su nešto drugačije.
Stopa sivih razvoda se udvostručila od poslednje decenije 20. veka, ali je i dalje manja od stope razvoda parova mlađih od 50 godina. Prema nekim svetskim statistikama, 5 od 1000 osoba u braku starijih od 50 godina razvelo se do 2010. godine. A to je i dalje manje od polovine stope za one ispod 50.
Najveći fakotr rizika za razvod u srednjim godinama nije životna tranzicija, kao što je odlazak dece, odnosno, sindrom praznog gnezda. Prema novijim istraživanjima, veća je verovatnoća da će se ponovo razvesti oni koji su već bili razvedeni. Ako su ponovo u braku, koji traje kraće od 10 godina, verovatnoća za razvod je deset puta veća, nego kod parova koji su bili u braku 40 i više godina.
Relativno bogatstvo, odnosno, materijalna stabilnost i sigurnost, može biti zaštitni faktor protiv sivog razvoda, što je u suprotnosti sa ustaljenim verovanjem da nedostatak resursa mnoge nesrećne parove drži na okupu i sprečava da se razvedu. Jedno istraživanje ističe podatak da je nezaposlenost, a ne penzionisanje, prisutnije kod starijih parova koji se razvode.
Moguće je da finansijski stres zbog nesigurnosti posla i nezaposlenost iniciraju razvod u srednjim godinama, a takođe je moguće i da imućniji parovi imaju više toga što mogu izgubiti u razvodu, ili im odsustvo finansijskih problema može održati brak.
Oni sa više resursa imaju više opcija – bračna terapija, ili izgradnja odvojenih, paralelnih života sa zauzetim radnim rasporedom. U takvom aranžmanu, u kome svako vodi svoj život i toleriše onog drugog koji radi to isto, osećanje saučesništva može održati instituciju braka.
Kada je u pitanju razvod u srednjim godinama posle drugog braka, seme tog neuspeha je verovatno posejano mnogo ranije – ljudi dvostruko više oklevaju da se razvedu i drugi put, ali kada imaju dobre razloge, oni to ipak čine. Impulisvan potez kojim zaljubljeni muškarac napušta ženu posle 30 godina braka, uopšte nije tako impulsivan, kao što izgleda.
Možda se taj par spojio u mladosti, jer se kretao u istom društvenom krugu, roditelji su im se družili, odrastali su na istim vrednostima i to je bilo dovoljno. Možda nikada na tim temeljima „dovoljnosti“ nisu uspeli da razviju svoj odnos, da se emocionalno i intelektualno povežu i zbliže, a kada su deca porasla, odnos je postao još hladniji i besmisleniji. U tom slučaju, zaljubljivanje i „bekstvo“ sa drugom osobom samo je simptom nedostatka temelja za zdrav odnos, a ne uzrok raspada stabilnog braka.
Za neke parove, ljuta ogorčenost, ili problem koji je decenijama ostajao nerešen, može biti u centru odluke za razvod u srednjim godinama. U braku morate činiti ustupke i praviti kompromise i to i činite, ali sa nekima se nikad ne pomirite i ne prihvatite ih.
Radite pravu stvar, podržavate partnera u ostvarivanju njegovih ambicija, pristajete na radikalne poteze koji menjaju vaš način života (selite se u grad, gde je partner dobio svoj posao iz snova), ali u srcu zadržavate uvređenost i ogorčenje – vi niste hteli takav život, to nije bio vaš izbor, samo ste se prilagodili na površini, a u suštini ste uvek bili ljuti na partnera, što ste svoj život podredili njegovom, što je njegov život diktirao vaš. Ovakve rane, umesto da zarastaju, sa vremenom imaju tendenciju da se inficiraju i gnoje, dok ne dođe do toga da je razvod jedini lek.
Deci teško pada razvod i bore se da prihvate novu realnost i teško im je da se u njoj snađu, bez obzira na godine – za njih je razvod težak u svakom uzrastu. Odluka roditelja da ostanu u braku dok deca ne odrastu (zbog dece), može negativno uticati na njihove odnose kada odrastu – odrasla deca ne nose se bolje sa sivim razvodom, nego što bi se nosila sa razvodom dok su bila mala.
Jedno istraživanje je otkrilo da odrasle ćerke mogu kriviti očeve za razvod u srednjim godinama, kao i da dinamika odnosa u kojima je majka previše vezana i zavisna od svoje dece, negativno utiče na odnose roditelja i odrasle dece.
Odrasla deca očekuju da njihovi roditelji ostanu zajedno celog života – kada imaju preko 30 i 40 godina, prosto ne veruju da će njihovi roditelji “praviti cirkus” od svog života, kad su uspeli jedno drugo da podnose toliko dugo, kroz sve te godine, zašto ne bi mogli da nastave tako (zbog svoje dece i unuka, zbog porodice i života koji su zajedno izgradili).
Deca – čak i kad imate 45 godina, vi ste dete svojih roditelja – možda nikada ne prihvataju da njihovi roditelji imaju pravo na sopstveni život i donošenje odluka kojima prioritet nisu oni (deca), već lične potrebe i vrednosti roditelja, piše Brankica Milošević za portal “Easy life”.
Tuga može trajati dugo nakon završetka braka, čak i kada se partneri slažu da je bolje da se rastanu i kada se razvedu na najcivilizovaniji i najmudriji način. Procesuiranje onoga što je okončalo najveći period života, može trajati dugo nakon razvoda – iako su odluke donete i sprovedene, ljudi ih i dalje preispituju. Možda je moglo bolje, možda nisu dali sve od sebe, možda njihovi individualni životi zaista nisu važniji od ispunjavanja očekivanja ostatka porodice, dece i unuka.
Možda je razvod u srednjim godinama uništio mogućnost za mirno starenje u krugu voljenih – bolna preispitivanja prisutna su čak i kada se lično zadovoljstvo i kvalitet života poprave nakon razvoda. Iako ste i vi i vaš bivši partner srećniji, smireniji i zdraviji sada kada ste razdvojeni, možete i dalje sumnjati da je to bio pravi izbor.
Ponekad je poboljšanje zdravlja i lične sreće u novom životu nakon razvoda u srednjim godinama, ono najpozitivnije. Ponekad je olakšanje i mir koji nalazite nakon godina napetosti, trvenja, svađa i prećutkivanja, ono što je dovoljno za sreću i zadovoljstvo. A ponekad je pronalaženje nove ljubavi pozitivan rezultat bolnog procesa. Da, razvod u srednjim godinama ne mora biti kraj ni porodičnog, ni ljubavnog života i ljudi mogu nastaviti dalje i pronaći pravog partnera i uživati u ljubavi do kraja života.
(Lepa&Srećna)