Predsednik Irana Ebrahim Raisi rekao je danas da je operacija “Iskreno obećanje”, napad islamske republike na Izrael, razbila “mit o nepobedivosti izraelskog režima i dokazala da je njihova moć poput paukove mreže.”
Zanimljivo je da je paukovu mrežu danas pomenuo i komandant kopnenih snaga iranske vojske Kumars Hejdari, ističući da je odmazda dokazala kako je “odbrana Izraela slabija od paučine”.
Paukova mreža je već decenijama metafora koju koriste Iranci i njihovi saveznici kako bi opisali navodnu krhkost Izraela.
To poređenje je prvi put iskoristio generalni sekretar Hezbolaha Sajed Hasan Nasralah, kada je održao svoj pobednički govor u gradiću Bint Džbeilu, nakon povlačenja Izraelaca iz Libana 2000. godine. To mesto je bilo centar libanskog otpora tokom 18 godina duge izraelske okupacije.
Vođa Hezbolaha je pred 100.000 ljudi, i muslimana i hrišćana, nipodaštavao moć Izraela i omalovažavao neprijateljsku armiju.
– Kažem vam: Izrael koji poseduje nuklearno oružje i ima najjače vazdušne snage u regionu je slabiji od paukove mreže – rekao je Nasralah.
Prema rečima izraelskog novinara Amira Rapaporta, Nasralahov govor je razbesneo komandu izraelske vojske, i tvrdi da je ona vremenom razvila “kompleks paukove mreže”.
Invazija na Liban 2006. godine im je konačno pružila priliku da poravnaju račune, ali će se to suočavanje završiti neslavno po Izrael.
Viši oficiri IDF, kao što su tadašnji načelnik štaba Dan Haluc i šef operacija Gadi Ajzenkot, tvrdili su da je Bint Džbeil važan “simbol”. Nadali su se da će zauzeti grad i dovesti izraelske vođe da održe pobednički govor na istom mestu gde je Nasralah govorio o “paukovoj mreži”. Umesto toga, prema Rapaportu, Bint Džbeil će postati simbol neuspeha.
Koliko je Izraelce zabolelo poređenje sa krhkom paučinom govori i činjenica da su operaciju zauzimanja Bint Džbeila nazvali “Čelična mreža” (u narednim fazama će promeniti ime u “Promena pravca”).
Prema procenama izraelske vojske, Bint Džbeil i obližnji grad Ajnata branilo je 100-140 boraca, od kojih je oko 60 pripadalo lokalnom garnizonu, a oko 40 su bili specijalci Hezbolaha. Cilj libanskih boraca nije bio da drže teritoriju, već da “iskrvare” Izraelce i uspore njihovo napredovanje, što su u potpunosti ostvarili.
IDF je sa druge strane opkolio grad sa 5.000 vojnika, imali su prednost u vatrenoj moći i apsolutno su vladali nebom.
Ipak, samouvereni, gotovo nadmeni Izraelci, suočili su se sa neverovatno žilavim otporom Hezbolaha i libanskih boraca.
Gubici Hezbolaha se procenjuju na 32 borca, dok su Izraelci imali relativno visok broj mrtvih – 17.
IDF nije uspela da osvoji grad niti da ostvari bilo koje druge opipljive rezultate. Prema profesoru Aviju Koberu, povlačenje Izraela je “ispravno protumačeno od strane Hezbolaha kao velika pobeda za organizaciju”.
Neuspehom vojske bili su razočarani i izraelski zvaničnici, poput premijera Ehuda Olmerta, koji je to javno i rekao, ali nije doveo u pitanje hrabrost izraelskih vojnika.
(Kurir)