Vladeta Jerotić je bio srpski nuropsihijatar, psihoterapeut, filozof, književnik i akademik, a njegove reči se i dan danas vrednuju i poštuju i o njima se raspravlja i razmišlja
Tribine na kojima se pojavljivao Vladeta Jerotić uvek su bile najposećenije bilo da je reč o pitanjima roditeljstva, vaspitanja ili emotivnog i socijalnog života.
Na jednoj od tih tribina Vladeta Jerotić je ovako pričao o kvalitetima pametne žene:
“Pametna žena, koja i jeste pametnija i inteligentnija od muža, nikad to ne pokazuje, time i jeste pametna. U tome i jeste njena pamet. Nikad to ne pokaže. Balkanski muškarci, da im žena bude pametnija od njih, kad i jeste pametnija, ne mogu da podnesu. To sad, polako, isto iščezava hvala bogu, nije više tako kako je bilo, ali još uvek je tako,” objasnio je Vladeta.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
A kako se na žene gleda u srpskoj patrijahalnoj porodici, najbolje je objasnio u tekstu o 7 tipova muškaraca, između kojeg se kaže:
“Kada muškarac gleda na ženu potcenjivački (nekad i prezrivo), loš je to predznak za njegov budući bračni ili vanbračni život. On je tako naučio da gleda svaku ženu od ranog ili poznijeg detinjstva, jer je tako na njegovu majku gledao njegov otac. A zašto je tako gledao njegov otac (deda, pradeda…) na ženu? To je bio najčešće „pogled na ženu” u srpskoj patrijarhalnoj porodici kroz vekove. Potcenjivački odnos balkanskog muškarca prema ženi, najbolje pokazuju srpske narodne poslovice (neću ih ovde navoditi, svako ih može naći u Vukovim narodnim poslovicama). Da potcenjivačko-prezriv odnos muškarca prema ženi nije uvek takav bio, pokazuju istraživanja našeg poznatog etnopsihologa Bojana Jovanovića, a mogu se naći slični podaci i u vrednoj knjizi dr Miodraga Purkovića, proučavaoca srpske srednjovekovne nacionalno-crkvene istorije, pod naslovom Srpska kultura srednjeg veka (Himelstir, Nemačka, 1985.).”
(Izvor: Stil)