To je bila bitka koja se morala dobiti, a i danas kada prolazim kroz ta mesta smenjuju se i tuga i sreća zbog uspeha iz tih dana devedesetih godina. Istoriju koridora moraju svi znati.
Tako počinje priču nekadašnji načelnik Štaba Prvog krajiškog korpusa Boško Kelečević, danas penzionisani general, koji je stručni konsultant autorke dokumentarno-igranog filma o koridoru 92.
Snimanje filma o proboju koridora kroz Posavinu 1992. godine počelo je u Banjaluci, a reč je o filmu koji predstavlja hronologiju bitke “Koridor 92” i koji je baziran na svedočenjima ljudi koji su bili učesnici borbe iz različitih jedinica na različitim linijama fronta.
Prisećajući se ratnog puta i mjesta kroz koje je prošao, Kelečević ističe Derventu, jer je tu bio spoj Prvog i Istočno-bosanskog korpusa.
– Uvek je spoj rak-raka. Osetljivo. Zato su tu i udarili, na spoj, jer su očekivali da će najlakše ostvariti cilj, probuditi taj deo, a Republiku Srpsku preseći. Da to na vreme nije otkriveno i formiran sistem rukovođenja i komandovanja, kakav je formiran, teško da bi se, Boga mi, Republika Srpska očuvala – kazao je Kelečević.
Saglasan da je bitka za koridor bila jedna od najblistavijih Vojske RS, naglašava da je gubitaka bilo dosta i sa jedne i sa druge strane.
– Bilo je tu teških momenata, dosta problema u komandovanju, veliki broj jedinica, a malo profesionalaca pa su se morale izvlačiti starešine iz drugih formacijskih mesta da bi se pokrilo. Tu je posebnu ulogu odigrao i stepen iznenađenja. Neprijatelj je očekivao da se na drugi način i pravac ispolji težište – priča penzionisali general.
Godišnjica proboja koridora se svake godine obeležava u Srpskoj, a skoro svaki put se ponovi slavna rečenica kojom je započeta operacija “Koridor”, odnosno naređenje koje je tadašnji komandant Prvog krajiškog korpusa Vojske RS general Momir Talić izdao tadašnjem načelniku Štaba Prve oklopne brigade i komandantu taktičke grupe jedan Novici Simiću: “Hoću koridor do Vidovdana, pa makar bio kozja staza. Neću da deca umiru!”.
– Ta rečenica je odzvanjala stalno – priča Kelečević.
Ostaje, kaže, žal što neki od ključnih nosilaca akcije “Koridor” nisu više među nama, ali se njihov podvig pamti.
– Ne bi se smelo olako preći preko probijanja koridora i zaboraviti ga. Moraju se izvući i pouke, jer ako se to ne desi, to nije ni uspelo toliko. Teško je i sada posle 27 godina. Već se neke stvari zaboravljaju, ali ako se one obeležavaju, to se ne može i ne sme zaboraviti – kaže Kelečević.
Autor filma Slađana Zarić nedavno je istakla da je glavni motiv da bude odata počast poginulim borcima i otrgnuta od zaborava jedna od najslavnijih bitaka i pobeda Vojske Republike Srpske. Pred filmskom ekipom je, rekla je, obiman i zahtevan posao, a na proleće, kada vremenski uslovi budu slični onima koji su bili kada je vođena bitka za koridor, radiće dramatizaciju.
Objasnila je da je to uvodna faza filma, koja je neophodna da bi se razumelo šta je značio koridor i zašto je to bila bitka života. Zarićeva je kazala da ju je tokom nekoliko dana snimanja svedočenja učesnika bitke najviše fascinirao tadašnji moral vojnika te da im se i danas, nakon 27 godina, kada sagovornici počnu da pričaju o moralu vidi suza u očima.
Film se snima u koprodukciji Radio-televizije Srbije, Vojno-filmskog centra “Zastava film”, odnosno Ministarstva odbrane Srbije i Radio-televizije Republike Srpske, a Vlada Republike Srpske je na poslednjoj sjednici odobrila 100.000 KM za podršku snimanju filma.
Stradali
Vojna operacija koja je okončana probojem koridora trajala je od 14. do 28. juna 1992. godine na prostorima cele Posavine. Probojem je okončana 42 dana duga kopneno-vazdušna blokada zapadnog dela Republike Srpske i Republike Srpske Krajine sa oko 1,5 miliona stanovnika.
Poginula su 273 borca Vojske RS, 70 pripadnika MUP-a RS i 70 boraca Vojske Republike Srpske Krajine. Ranjeno je 1.918 boraca. Oslobođeni su Modriča, Odžak, Derventa i Brod, a kompletna operacija proboja i obezbeđivanja koridora završena je 6. oktobra 1992. godine izlaskom srpske vojske na Savu u Brodu.
(Izvor: Srbija Danas / Glas Srpske)