Bela nedelja je poslednja sedmica pred Vaskršnji post, a poslednji dan te sedmice se zove Bele poklade.
Prve su Mesne poklade, koje se obeležavaju nedelju dana pre Belih poklada. Mesne poklade se uvek proslavljaju obilatim gozbama na kojima se služi puno mesa. Belu nedelju čine dani kada je strogo zabranjeno konzumiranje mesa, ali važi pravilo siroposne nedelje kada su dozvoljeni mleko i mlečni proizvodi.
Nekada su tokom cele Bele nedelje išle maskirane povorke radi zaštite od zlih duhova i veštica. Evo kako to izgleda:
Nekada se ova nedelja u srpskim selima oko Smedereva obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani nekad darivali mrsnom hranom, kolačima, ali najčešće jajima. Slični običaji postoje među Srbima u Popovom polju u Hercegovini i u Vojvodini.
Na Belu nedelju i Bele poklade postojao je običaj da se gata, naročito pomoću jaja. Posebno je zanimljiv jedan običaj zvan lakmanje ili klocanje:
U sumrak domaćin bi uzeo kuvano jaje, probušio ga iglom i kroz njega provukao konac , pričvrstio ga za tavanicu, a zatim bi ga zavrteo. Obešeno jaje počelo bi da kruži nad sofrom, a ukućani bi nastojali da ga uhvate zubima. Onaj ko bi u tome uspeo, imao je pravo da ga pojede. Ljuskama jajeta pripisivali su magična i lekovita svojstva, a pre svega moć lečenja.
A evo koje su radnje dozvoljene, a koje strogo zabranjene tokom Bele nedelje!
Preko Bele nedelje valja saditi beli luk, jer se veruje da će dobro roditi, bez obzira na to kakva je godina.
Ponegde je običaj i da se deca ljuljaju na ljuljaškama, radi rodne godine i zdravlja ljudi i stoke.
Na raskrsnicama se uveče obično pale vatre, koje simbolizuju početak nove agrarne godine:
Vatre se pale kako bi pomogle iznemoglom suncu da ponovo povrati snagu i pokrene novi život. Oko vatre se igra kolo, koje predstavlja staru i novu godinu, pevaju se pesme, a momci se nadmeću u junaštvu preskačući vatru. Vatra ima i dezinfikujuće svojstvo, pa se pale i stare stvari, koje mogu biti izvor zaraze.
(Espreso / Telegraf)