“Sisu” je koncept i način života koji je utkan u finsku kulturu duže od 500 godina! Ne postoji direktan prevod ove reči, ali odnosi se na odlučnost i snagu. Radi se o tome da imate hrabrosti da napredujete, čak i kada se suočavate sa nedaćama i skoro nemogućim izgledima za boljitak.
Psihološkinja i istraživačica Sisu koncepta Elizabet Lati pisala je o ovom fenomenu, a mi vam njen tekst prenosimo u celosti:
– Finska je i zvanično već sedam godina zaredom proglašena najsrećnijom zemljom na svetu. “Sisu” igra značajnu ulogu u našem blagostanju i sposobnosti da zadržimo pozitivan način razmišljanja i ostanemo otporni – piše psiholog i istraživač sisu koncepta Elizabet Lati za “CNBC”.
Kao stručnjak za psihologiju, svoju karijeru sam posvetila podučavanju ljudi kako da primene “sisu” obrazac u svoju život. Ovo su moja tri najbolja saveta:
1. Pronađite svrhu van sebe
Prema istraživanju psihologa Andžele Dakvort, možemo da izdržimo mnogo više kada radimo na nečemu što doprinosi svetu izvan nas samih.
Da bih prikupila podatke iz prve ruke o sisu konceptu za svoje doktorske studije, završila sam ekspediciju trčanja od ukupno 2.500 kilometara širom Novog Zelanda. Svoju trku sam posvetila podizanju svesti o nasilju u porodici.
Svaki put kada sam počela da osećam iscrpljeno ili sam bila na ivici da odustanem, okretanje toj široj svrsi pomoglo mi je da idem napred. Kada prihvatite novi izazov ili vam treba snaga da nastavite dalje, pronađite veću svrhu sa kojom možete da se povežete. To mogu da budu vaša porodica ili prijatelji, neko ko vas inspiriše ili cilj koji vam greje srce.
2. Povećajte otpornost kroz vežbu i praksu
Uoči trčanja, dve godine sam trenirala skoro svaki dan. Obuvala sam patike za trčanje čak i kada nisam želela. Uvek sam trčala, bilo da su napolju kiša ili sunce.
Vežbanje i priprema olakšavaju uprezanje našeg unutrašnjeg sisua. Istraživanja pokazuju da naše telo ima skrivene rezerve koje prirodno koristi kada su nam najpotrebnije. Dakle, što više izazivamo sebe, to više preuzimamo navike koje jačaju našu otpornost.
Fokusiranje na disanje da bih smirio svoj nervni sistem bila je strategija koja je poboljšala moje trčanje. Vremenom sam od početnika došao do tačke da prelazim dnevno od 15 do 25 kilometara.
3. Budite nežni prema sebi i povežite se sa prirodom
Ranije sam mislila da moram da budem stroga prema sebi da bih bila uspešana. Ali, postoji granica koliko daleko možete ići ukoliko ne izbalansirate čvrstinu sa saosećanjem.
Jednom sam se povredila tokom treninga. Trčala sam dnevno po 50 kilometara 12 uzastopnih dana. Morala sam da se zapitam da li da odustanem ili da “guram” dalje. Odlučila sam se za treću opciju: pustila sam svoje telo da se izleči. Čak i da sam usporila, još uvek bih mogla da ispunim svoj cilj i istrčim 2.500 kilometara, tako što bih uključila i vožnju bicikla u svoj put.
A pošto više nisam pokušavala da dostignem vrtoglav tempo, mogla sam provedem više vremena uživajući u lepoti pejzaža oko sebe tokom moje ekspedicije.
U Finskoj su šetnja i planinarenje u prirodi ključni deo kulture. Pomažu nam da pronađemo unutrašnji mir i osećaj sreće koji nam pomažu u teškim vremenima.
(Kurir/ŽenaBlic/)